Srpski tehnički list

0 ОТПОРИМА, ВУЧНОЈ СНАЗИ И БРЗИНИ ВОЗОВА

ОТРАНА 75

По што је ф/, == 2. Овај успон Зрах. ТО је највећи успон кога машина са тендером и са, датом брзином може прећи, већи од тог успона није могуће под ни којим условима прећи. Израз под 15, вреди у опште за ма коју вредност од брзине а израз под !6 важи за најмању брзину дотичне машине. Овај назив «најмања брзина» узет је у вези са основном брзином иначе без обзира на, ову, оно нам преставља у самој ствари највећу вредност оних брзина које се за вучну снагу Јах. = фра може јавити.

Код првог начина терећења возова, стално бруто а променљива брзина, машина ради са пуном снагом кад отпори достигну гранични успо или су већи од овог, у свима другим случајевима машина не ради пуном снагом. Код овог другог начина терећења, променљиво бруто а стална брзина, машина би радила дуж целе пруге са пуном снагом. Како овај други начин у пракси није извршљив то се поступа на први начин ма да би овај други био пробитачнији.

Из овога види се јасно и то: даће се оне пруге код којих је уздужна траса једнообразна, боље рентирати од оних код којих се профил јако мења. Оптерећена машина у првом случају биће економичније но у другом. Услед раљске узбрдице на нашој прузи је други случај, с тога, је за што боље дејство наших машина и врло важно питање како ће се саобраћај преко раљске узбрдице одредити. На основу добре статистике саобраћаја преко Раље решиће се и то питање повољно.

У саобраћају ми имамо теретне возове и брзе теретне возове, код првих је основна брвина, мања но код других, но за то што је основна, брзина. код ових других већа, мора и оптерећење њихово бити мање но код првих. Ако су нам брзине на некој прузи за један воз познате, питање је у каквом односу стоје ове брзине са брзинама другог воза када су нам оптерећења обадвојих позната. Ми ћомо узети да једна иста машина, код свију врста возова, на ма ком делу пруге извршава исти рад. Означимо оптерећење возова са 6, и С,, њихове основне брзине са

С, и С, онда ће бити:

бб, == 0, 6,32, | ИЛИ Сава ва (ДЕ И

Основне су брзине обрнуто сразмерне ка оптерећења возова. УУ, УУ, означавају отпоре возова од тоне целокупног возног оптерећења. На ма ком успону 8 и за брзине о, и 0, биће:

бђ2' (и, + 8) = 6,0, (#, + 5) или

У а, Е У'„ + 8

1 у а Уз У овом као и у првом изразу можемо занемарити разлику од '0, и“, и кад би то усвојили имали би у опште дуж целе пруге следећи однос: У. с

а у, а

Брзине су обрнуто сразмерне ка оптерећењима возова, према томе кад су нам брзине за један воз дуж целе пруге познате а дато је оптерећење за други воз, онда је у овом случају лако одредити одговарајуће брзине. Ово важи за једну исту машину или за машине једне врсте — категорије.

У досадашњем раду ми смо се занимали одредбом брзина, узмимо да су нам за неки део пруге н. пр измеђ двеју станица, познате све брзине ваља нам сада одредити трајање вожње. То се ради на следећи начин:

Означимо суму свију делова пруге који се са основном брзином прећи могу са 1, у километрима а са о, дотичну главну брзину, у километрима на сат, онда ће време у сатима изражено бити:

5 ју а 9 ; . 5 = у ли у минутама: о ЈЕ [“" = 60 ' | Означимо са |, 1,, !, ..... дужине у километрима појединих делова који се са основном брзином не могу прећи, а ва 2,, 2,, 0, ---. ОД-

говарајуће брзине све у километрима на сахат, онда ће целокупно време пробављено на прелаву тих дужина, у сатовима рачунато, бити:

| | [ | ћ ти | > је 7 =— БА Ј У = + 6: +... = =>] 2 или у минутама | (лек 60 2 к 0

Ако означимо са [ целокупно трајање вожње измеђ датих станаца онда ће исто бити;

| Г, 5 а бо |- + 5 (|| Нека је извесна дужина пута на пр,!пре-

ђена за време |, брзином • онда је: