Srpski tehnički list
ПРОЈЕКАТ ЗА НОВУ МАШИНСКУ РАДИОНИЦУ У НИШУ
ВРОЈ 4
страна. 68 у= ИДЕ Е 2) (8 Х) — 40.078 К. = #1.978 и место Х једном Х, = 7.838 а
други пут Х,, чака Си, које гласе:
У с = МУВОМ Ме паду јасен и О ЛИМ Дужине чланова горњег појаср. Оне су израчунате по обрасцу: (у ==2 Је сера де: , који даје: Оре ВБ ме О = 25095 О "== 1419 С) са |. У О нв 351 0 ="1.320; 0, = 71:296; да па ОРО чеви ФОО ев ЧКУОА
Дужине
чланова доњег пој „Оне су израчунате по обрасцу :
= 9 Па зт Ја Теа и имају ове
вредности : Му = Уб = 261: и, = 1401; и, = 1.850; и, == 1.311; и, = 1.280; МЕ 1.257; Цу == 1 280." у, == 11228; = а И и 119. Ву.
11
Дужина дијагонала Из сл. 3. лако је увидети, да се дужине дијагонала могу брзо прорачунати, јер су то стране у триуглима, где је једна страна полупречник лука горњег појаса, друга страна потег дотичног чвора доњег појаса а међу собом захватају већ познати угао:
У 5: 1 Потег (п — 159 чвора одређен је једначином :
2 е 50 Цеа .
= зт ф а ; по томе је дужина дија-
гонала, које се у тај чвор сутичу.
а ал Ае а ТЕ Иђу оте раје + Аб, ЈЕ 5 о
Помоћу овог обрасца израчунате су дужине дијагонала, и оне су:
4 = а, = 1:21 6ма 4, - == 4, == 1.806 м;
ДЕ == а о Њ5 а а и ад
Фуа и от ОВАА Фаро ==. 0Уди и
4 == 6, == 0.991 = а = а == 0,968
(а и паве алене О О ба и зе ОВ бе а Како
дужине чланова горњег и доњег појаса, тако и дужине дијагонала рачунате су и помоћу координата чворова и резултати се са
="8.042, добијају се а а та-
'
фегп
горе наведенима потпуно слажу, што значи да се у рачун није увукла никаква грешка. Дужине. вешаљака. Ове се дужине добијају
из разлике“ ордината д' дотичних чворова, дакле је:
= 9.605 и 2, = 8.683 м.
А ужине чланова-трећог појаса. Средњи члан
ранили 5 ст хоризонталан, по томе је његова дужина равна двогубој апсциси чвора 15. Дужине остала два члана 5, и 5, добијеое су из коор-
дината тачака А, С и р. Вредности „су ове:
8, == 4.937 м.; 5, = 4.881 м, 8, = 6.084 м.
Дужине чланова. нова. за кровнимасад (Фе Гаа == Та Кинотеј. Г Ради доброг и лаког вентилисања покривених простора, насађен је на слемену крова а по дужини покривеног простора други један мали кров, који смо ми назвали кратко: кровни насад. За вертикале У, и
У, изабрана је дужина: 7, ==, = 1.000 а за
2 1
чланове О', и (0', усвојен је нагиб 1:92. На основу тога израчунате су дужине: Ву == Ву == 1.586 ми О = О, = 1.419 м.
Ради равномернијег оптерећења самог лука овим насадом уметута је и вертикала У,, која је на горњем крају тако конструјисана, да може само вертикалне компоненте оптерећења на, себе примити, што је у сл. 3% на листу 77 показано. Њена је дужина: 0, = 1.590 м.
Распоред и број кровних носача. За распоред гвоздених кровних носача вреди ово правило :
Кровне носаче ваља у основи тако распоредити: |. да је велика већина истих подједнако: оптерећена , што своди коштање на минимум и олакшава посао у Фабрици; 2.) да једна насеница (Фе Р!ебе — Ја раппв, а то су гредице, што носе сам покривач) има скроз један и исти пресек; и 3) с обзиром на тјплив ветра у правцу управном на раван кровних носача, као и на олакшице при монтирању с једне стране а, с обзиром на дилатацију целокупног склопа с друге стране, број кровних носача треба да је паран а насенице не треба да су једноставне, Само у у изузетним случајима (неправилна основа и др.) дозвољено је оступање од овог правила.
Из овога сљедује, да су за нормалне прилике могућа ова два решења:
) Кровни носачи у једнаком остојању с насеншцбма жао обичним носачима на два подупирача (насенице пресечене равнима кровних носача). 6. Кровни носачи у неједнаком остојању с насеницама. у виду Сетђет-овог зглавкастог носача т. ј. статички одређеног носача на п подупирача.