Srpski tehnički list

•#

СТРАНА 108

ПРОЈЕКАТ ЗА НОВУ МАШИНСКУ РАДИОНИЦУ У НИШУ

Из чворних оптерећења на кровном насаду изнађена су напрезања у појединим члановима мреже насада и иста су као спољне силе пре'несене на чворове 18, 20 и 22; при томе је разлагање чворног оптерећења «',, извршено тако, да задовољи услов за члан У,, који ће бити тако конструисан, да може на се примати само вертикална оптерећења.

Полигони сила и за једно и за друго деј“ство ветра (ел. 10. и 11. на листу 83) конструисани су у размери цртежа; по томе је размера за нормалне кровне носаче ! см. 495 кгр., а за забатне ! см. = 175 кгр.

Помоћу пола Р и верижног полигона |, Џ, 1]... ХП, одређено је место" резултанте за притисак ветра са стране покретног ослонца (тачкаста права НЈ) и она пресеца праву што спаја ослонце у остојању 8.787 м. од ослонца, А.

Пошто се чворна оптерећења усље притиска ветра са стране сталног ослонца разликују од чворних оптерећења за ветар са стране покретног ослонца само тиме, што су чворови: 40, 38, 36 неоптерећени (леже симетрички са 0, 2 и 4), а на чвор 34 (симетрички са 6) долави половина оптерећења површане 36, 34 (симетричке с површином 4 и 6), то је, за конструкцију места резултанте за дејство ветра са стране сталног лежишта , употребљен полигон сила у сл. 10., пол Ри исти верижни полигон с одговарајућим променама; па је онда ова резултанта упртана на свом месту које је потпуно симетрички са конструисаним права кроз (6.

Ова резултанта пресеца праву АВ у остојању 13.55 м. од ослонца В.

Обе резултанте по величини, правцу и смислу дејствовања дате су у полигонима сила (ел. 10. и 11. на листу 79). Ради бољег прегледа у полигонима сила чворна оптерећења ,, му: 2... означена су просто са 0, 2, 1, 6.....

у“ Пошто код ава а авенија дејствује, занемарујући отпор трења, нормално на

елеменат линије, којом је мрежа у једној тачци подупрта, то у овом случају целу хоризонталну компоненту притиска ветра прима на се стални ослонац. Отуда сљедује ова простија и лакша одредба реакција нарочито у случајима кад пресек резултанте и реакција лежи ван цртног листа. У полигону сила 'разложимо резултанту у једну хоризонталну и другу вертикалну компоненту. Нападна тачка ове последње је у пресеку резултанте са правом АВ, и онда величине реакција добијају се из једначине момената. За ветар са стране покретног ослонца добија се из полигона сила (ел. 10. листа, 88.) вер-

|

БРОЈ 5 | тикална компонента резултантне величине 7.39 ом: па је: у 7.39 (25.26—8.787) ЈЕ Ву ПОСТОВЕ = 4.82 ом. Кро 7:89—4.39 == 9.57 бм.

За ветар са стране сталног ослонца величина вертикалне компоненте је 3.8 см. па је:

УВ ХО НБА а Бру = 3:8—9.04 = 1.76 см. |

По томе су познате и косе реакције на сталном ослонцу усљед притиска ветра; оне су резултанте вредности Ку под 18) и 19) и хоризонталне компоненте целокупног притиска ветра.

Реакције усљед сталног оптерећења (д) и

притиска снега (8) за нормалне носаче ово су: Ка = ПО АО о ГА РУ 102 4 20. еру == ОРАО аеро

Увод у прорачунавање.

Замењујући подупираче (стубове, обимне зидове зграде) реакцијама добијамо један мрежасти или чланкасти систем на који дејствују спољне силе и то у чворовима. Усљед тога, поЈављују се напрезања у појединим прутовима или члановима мреже а у правцу њиних осовина. Равнотежа ће постојати, ако се спољне силе међу собом у равнотежи одржавају и ако суу равнотежи о унутарњим силама мреже — напрезањима; то ће бити ако се на сваком чвору мреже, напосе, све силе — и спољне и унутарње које на тај чвор дејствују — одржавају у равнотежи. Ово последње указује врло згодно на, пут, којим ваља у опште поћи при испитивању равнотежних услова каквог чланкастог система, јер, као што ћемо мало час видети, број чворова једне мреже одређује број условних једначина за равнотежу, које нам за овај случај статика ставља на расположење.

Посматрајмо један повољан чланкасти сбистем у равни чији је облик утврђен спрегом ортогоналних координатних осовина х, у. Нека је т број прутова или чланова у мрежи, п, број покретних а п, број сталних ослонаца у којима, је мрежа подупрта, и најзад, Е целокупан број чворова мреже, где се рачунају и ослонци.

Као што је познато, код покретног ослонца. дат је правац реакције а тражи се њена вели-