Srpski tehnički list

ГОДИНА У.

СЕПТЕМБАР 1894.

СРПСКИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА

РЕДАКЦИОНИ ОДБОР УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА

УРЕДНИК МИЛАН Ј. АМДОМОВИЋ, ПРОФЕСОР ВЕЛ. ШКОЛЕ

ОВЕОКА 9

од

1. Ниски стубови

Члан 1 Прости стубови.

рџе — могк) јесу ови:

МЕ ови (нем. дег Јосћргаћ), дег Јосћа А р-_ је. Јосћроје, Франц. Је рпођ, енгл. ;ће рпПе, ће ђдеере), који се према потреби постројавају у једном, у два или у три реда. Најчешће се на ту цељ употребљују неотесани шипови, а понекад и осмоугаоно отесани шипови, да би се тесањем уклонила бељика, која лако трули, да би се шипови сигурније побијали и да би се веза са отесаним гредама могла лакше постићи. Шипови се морају тако дубоко побити, да после побијања добију сасвим сигуран положај; дужина шипа, на коју се у земљу побија, изнови обично једну трећину од укупне дужине његове.

2. Коси или потпорни шипови, који се под углом од 10 до 30 от обијају, и то у цељи, да би стуб постао сталнији против навале леда као и против побочних удараца железничких возова и т. д. Понекад се ови шипови побију косо и то тако, да нагиб шипова ка средини постаје све мањи (ел. |. и 2., што у осталом задаје више посла, но када се коси шипови само на крају построје (ел. 3. и 5.. Код же-

Главни делови дрвеног стуба (нем. дег ћ6]-|. љогпе Ргеег, Франц. Ја раПсе, енгл. (ће рјег, (ће

КОНСТРУКЦИЈА ДРВЕНИХ СТУБОВА ЗА ДРВЕНЕ МОСТОВЕ

(ПО ПРОФЕСОРУ ВИНЕЛЕРУ).

МИШЕ МАРЕОВИЋА

ИНСПЕКТОРА

коси шипови осим на крајевима још и у оредини (сол. 14. и 15.. Ако је навала леда здраво велика, онда је нужно, да се више косих шипова једно до друго побију, да би отпор стуба био већи.

3. Преглавница (нем. Фе Јосћртебе, Дег Јосћћојт, Чаз Каррћојх, Фра сћареац, енгл. (ће сар, (ће сарте). |

Ова греда служи ради везе шипова на горњем крају њиховом, а уједно и као ослонац за носаче. Веза се постизава чеповима ; висина ових чепова износи У, до У, висине преглавница.

4. Појасеви. или. стеге |кљеште) (немач. Чег Ста одег Фе ХЛапсе, Франц. Ја тоје, енгл. |ће бо). Ово су греде, које се ради везе шипова намештају са стране истих и завртњима утврђују. Обично се једна така греда намешта у висини мале воде, а друга у висини велике воде. Дебљина ових греда износи обично 15 до 20 сантиметра. "5. Облога (нем. феУегвећајипе, Франц. Ја рјапсћејаев, енгл. #ће Ђоагате), којој је цељ, да шипове речних стубова брани од напада леда и т. д. За облогу се употребљују талпе од7 до 10 сантиметра дебљине, које се јексерима прикивају При јаком нападу леда употребљују се и греде до 20 сантиметра дебљине, које се морају завртњима утврдити, јер јексери не би држали. Ова облога намешта се само између малог и

к 7. нц. је •

лезничких мостова, ако је то могуће, побију се

великог водостања. Између појединих талапа 2

; А ДАРЕ МО 1

У ДУ 4 до