Srpski tehnički list
ШИРИ Ри И см ма ве | и ЕР РА по тлшжи Зи Ру 2 Ун а 14 # Х
„У
ооиавеллавиценивинни ливене аи затечени аезелисаурње лес а аневененепзивечевин алата јетве атентат:
Број 9 и 10 ПОРЉАВНЂОА - ВААОПШАР О У ФА ВА ЊЕ—_ МОРА ВОВ
Ро Пе ЈЕ СНЕСЕ ЖУТИ и Ур И ЕР 47 7
ОТРАНА 145
У тој таблици израчунат је поменути однос за. 25 вертикала и, као што се види из рубрике 6, где је тај однос исписан, он доста јако варира.
Да ли ће у ствари постојати тако знатна промена, питање је, на које ће се моћи одговорити, тек пошто се буде имао знатно већи број мерења, која би се вршила нарочито за, рад изналажења тога односа.
У рубрици 9., горње таблице, израчунао сам вредности за а по обрасцу 7., од Тешђет!-а и то, пошто сам исту једначину графички представио. Као што се види, та једначина даје за мерење од !.јула, мањи однос, а за остала, два мерења, у главноме знатно већи однос.
У рубрици 7., исписане су вредности за брзину 2, на површини воде у појединим вертикалама, а у рубрици 8, изложен је однос између брзине на дну и брзине на површини.
Даље сам покушао да одредим брзину на дну за цео профил и то на овај начин:
За профил снимљен 1. јула, узета је аритметичка средина из вредности рубрике 6, јер је број мерења мали.
За профиле снимљене 12. и 20. септембра, пренео сам у нацртаним попречним профилима, на листу Х. и ХГ., за сваку вертикалу, одговарајућу брзину 2, из рубрике 5., у размери 1:10. Тиме сам добио, за сваки профил, линију брзине на дну, које су у одговарајућим профилима мало дебље извучене. За тим сам, планиметром, одредио површину између те линије и нивоа воде и тако добивену површину, делио сам са ширином б у нивоу воде, дотичног профила. Ресултат из тога је средња брзина на дну за цео профил. Тако добивене вредности исписане су у рубрици 10.
У рубрици 1!!., исписан је однос између средње брзине на дну и средње брзине за цео профил.
тј. 2 8 4 Ба И 7 8 Зе | > ико = љ ' 4 4 з о = о ~ в Е Е а а Ба Г +=5 |" 58 5 85 5 Е | 48 и не 4 | в ББ 5 | Е га 4 = 5 СИ 4 5 зе а 5 5 + | 5 га = в БИНЕ Е во в ва | з вв КЕ | > Ба 5 З БЕБЕ 6 ||| 8 = < | Ф | Ра Еј ико ||| 55 Е 8 ; 4 = 8 о 4= Е = о Е 8 з ва'|•о з 5 5 8 Бре = вз н =“ -- нв Ре # 3 8 ~ ~ е <> 5 > 2, Е > == а У | ле > 5 Е = 5 Б 5 м 5 • БРИ Вово а а - А о. БА а, 5 5 со | нап А 91 = 5 41 |0,421 | 0,210 (),500 (0,468 (),432 („744 (),840 99 = = 50 | 0,287 . | 0,205 (),529 0,490" (0,419 0,754 5 65 (),790 93 АЕ, 59 () „368 (),195 0,529 (0,442 (),441 (),770 5 а 0,882 94 За 69 |0,885 | 0,200 0,868 0,880. _ ~ | 0,768 (0,815 = – 0,881 90 Бон 697 0287 7 | 02155 (0,780 (),290 (),688 (),850 (),817
Као што се из тих вредности (рубрика 11. види, за плитку воду, однос а ближи се 0,50, а за дубљу воду знатно је већи.
Ако употребимо образац 6. и 7. од Тецђет!-а, онда се добија да је средња брзина на дну и однос ф за цео профил:
а., за мерење 1. јула 1893, године: = 1 — 0245 ИУ 1,60 | 0,897 — 0,614 та;
== (0,685:
6,, за мерење 12. септембра 1891, године: бар = | =) 245 У 0,716] 0,877 == 0,300 та;
2 0.798
в., за мерење 20. септембра 1895. године: ба == [1 — 0,24 У“ 0,807] 0,404 = 0,316 та;
% = 0,780.
Кад те вредности упоредимо са онима из рубрике 11, видимо пре свега, да постоји знатна разлика, а за тим видимо да докле у рубрици 11. а расте са дубином, дотле горње вредности за ф, по обрасцу Теиђет!-овом, показују обрнут ресултат, т.ј. да ф са дубином опада. У осталом и вредности из рубрике 6., нарочито за мерење од 20. септембра, где су линије брзина доста правилне, показују, да ф са дубином опада.
У рубрици 192. израчунат је однос између средње брзине и брзине на површини за сваку вертикалу. За мерење 90. септембра 1895. године добија се као средњи аритметички однос = = (ва, а по једначини 4., добија се де 2 5 = 0,800.
о
19
у