Srpski tehnički list

о —

воће самог креча и песка, за тим од важности грађевине за коју се малтер спрема. Масни креч, који је при гашењу највећма увећао своју запремину, емањиће је опет највише стврдњавајући се у калцит, па ће му и склоност за пукотине бити највећа. Такоме кречу може, а и треба, да се дода више песка него посноме креч/, у кога је склоност за образовање пукотина мања. Креча треба додати песку најмање толико колико износе празнине — шупљине између зрнаца песка. Та најмања количина потребнога — неопходнога креча може се одредити ако се какав измерсни суд напуни

песком, каквим ће се зидати, и у тај песак налева вода "

докле се она на површини песка не појави. Количина наливене воде даје нам величину слободног простора — шупљина у песку а с тиме и количину потребнога креча. Песак који има зрнца разне величине ситлија и крупнија има најмање шупљина и најмање треба креча, па је за то и најбољи за зидање. Из овога ее види, да ће количина малтера зависити само од количине песка и биће њој равна. Тако 1 м.3 кречнога теста и 3 м.3 песка даће само 8 м.3 малтера.

Песак, који се за малтер употребљави мора бити чист, да би се креч везивао непосредно е чистом површином зрнаца. Ако су зрнци љеска покривена слојем прашине и глине то креч не може непосредно да се с њима веже, и кречни малтер нема оне јачине, какву би имао, да је песак чист. — Мајдански песак је оштрији од речног и био би бољи за малтер него други, но он је увек помешан с глином и зато се мора најпре опрати па онда за малтер употребити.

При грађењу малтера прави се код вас крупна грешка у томе, што се кречноме тесту додаје вода при мешању с песком. Додавање је воде излишно, јер кречно тесто има у себи већ довољно механички сједињене воде и она се при мешању лопатама ослобађа и густо кречно тесто постаје при томе жиђе и може се без воде с песком премешати. Но додавање излишне воде је у исто време и шкодљиво, јер кречни малтер од многе воде губи знатно од своје јачине а поред тога излишна вода тешко и дуго се испарава а тиме се одуговлачи стврдњавање зида; сједињење креча с угљеном киселином из ваздуха наступа тек онда, кад је најпре сва механички примешана, вода из кречног малтера удаљена.

Слегање зидова који су рађени са сувишо житким малтером такођ, дуго траје и узима велике размере,

Грађење малтера треба дакле вршити само ме шањем креча и песка без доливањ воде. Треба пазити да се тако мешање врши само лопатама и не у коритима као што се то обично ради већ на поду из дасвака као и мешање цементнога малтера.

Најпре треба размешати кречно тесто да се оно разжиди п уједначи и у ту кашу додати одређену количину чистога оштрога песка, ту смесу промешати толико лопатама да она буде сва једне боје, да се песак не разликује од креча и обратно. За грађење једнога куб. метра обичног малтера нужно је 0,65—0,70 наднице а за најпажљивији рад довољно је 1 надница.

Добар кречни малтер може издржати 40 кг. на см. квадр. напрезања на притисак, Његова јачина на истезање је много мања и обично се не узима у рачун О доброти кречнога малтера можемо се уверити простим начином ако седам цигаља пљоштимице наређамо једну на другу испуњујући саставке међу њима кречним мал= тером, који испитујемо. Ако се после 7 дана цео тај стуб из 7 цигаља може подићи ватајући за најгорњу цигљу онда је малтер добар. За зид из обичних ци гаља ва кречним малтером може се дозволити напрезање 6—7 кгр. на ем.3 за зид из ломљенога камена 5 кг. вм.%. Овака моћ ношења зидова обично је више но довољна и често не може бити искоришћена јер други

практични обзири захтевају дебљину зидова већу, него што ба она према оптерећењу могла да буде, и према томе примена леког јачег малтера од кречног била би беспиљна. Код једноспратних обичних зграда. кречни је малтер довољан за све како спољве тако и унутарње преградне зидове. Тако исто за малтерисање обичних зграда како споља тако и изнутра не би требало тражити бољег од кречнога малтера.

По својим особинама чист кречни малтер не упо требљив је за зидове у води или влази, за врло дебеле зидове у суву, за зидове са јаким оптерећењем и напрегањем већим од 8 кгр. см.“ и за зидове који осим притисака морају у појединим деловима евејим да трпе и затезања као високи димњаци и стубови или сводови.

Из свега што је до сад о кречу казано могло би се извести, да при грађењу наших жељезница не би требало за зграде на станицама и прузи избегавати кречни а употребљавати цементна малтер. Применом обичнога кречнога малтера могла би се, без икакве штете по доброту самих грађевина, уштедити прилична, сума, која никад не би била на одмет а тим мање крајњој новчаној оскудици. Осим тога не би требало, губити из вида ни то правило, да при сваком грађењу треба по могућству на првом месту узимати онај материјал, какав се може добити на месту грађења, ако он само може одговорити потреби, јер све тиме даје мо: гућност да се грађење што више ослободи од застоја и случајности какве се могу јавити од немогућности благовремене набавке потребних материјала из даљине. При грађењу железница мора се водити рачуна да месни становници, који у прво време највише губе од грађења железница због екегропријације и кварења земљишта, треба и морају да нађу за то накнаде зарадом у раду п спремању материјала за грађење те исте железнице.

Дирекција Срп. Држ. Келезница је, и то са свим правилао, узела за задатак да при грађењу употребљује што више домаћи материјал. Она је у тој цељи у своје ногодбе с предузимачима увела примену српских цемената. Но при јакој потрошњи тога материјала, вероватно је, да наше цементне Фабрике неће моћи израђивати сву потребну количину цемента, те ће се у таком случају морати прибећи примени страних цемената, а тада Си особито употреба њихова чак и онде где се он без икакво штете за грађевину може замевити кречом, била беземислена и штетна.

Није од малог значаја ни та околност што је при свем том што приготовљавање и употреба креча и кречнога малтера захтева такође разумевање и пажње, рад тај ипак много простији и боље познат већини мајстора и радника и треба најмање надзора, а да је доброта цементног малтера —— особено —- роман — цемента у истој такој мери зависна од разумевања и строгог испуњавања у раду свих прописа, као и од каквоће материјала. На жалост, мало је у нас мајстора и радника који разумевају значај тих прописа и често св они не испуњавају, а тада тај бољи материјал даје резултат гори него онај какав би се добио од простога креча.

Можемо се надати, да ће дирекција наших железница из наведених овде разлога намеру, и узети за грађење свуда, где је то могуће, место цементнога кречни малтер ако само какви разлози, које смо ми могли овде предвидеги томе не сметају. Уштеда, која би се том изменом могла постићи била би знатна и добро би дошла, да се корисније употреби на увеличање размера грађевина, које су може бити местимице због доста високе цене врло скромно биле назначене.

КС.

сл. (ЕД 9602

променити своју ·