Srpski tehnički list
= ОВ __
Њихово примање у државну треба да се врши конкурсом — утакмицом, а према програму којп ваља за тај циљ проппсатп, тако, да државаможе учинптт избор. п примптп уугелужбу о -најб љих најбоље.
Ови оргапи, чији 6) ју др: авној лужби ваља ограничитп били би струци оно, штову подофицирп у војсци,
Па пошто се зна колико може благо
твори). утицати ваљан кадарподофицира на. „читаву_војску-то-ће- јасно-бити_за. сваког,
да грађевински надзорници могу исту улогу да пграју у грађевинској струци.
Будима, који се нримају ове часне улоге у држави, мора со оспгурати матери-
у грађевинској.
службу | стојно живетп,
ја. тни опстанак п дати толико, да могу при- |
и-да грађсвинској струци потпуно и предапо служе.
Од грађевипских падзорнпка треба тра'жити пзвеспу претходну спрему, а не би рђаво било да се п њихово примање у државпу. службу ограћичи, зато, да се тиме затворе врата сџекулантима, п ускоцима, који немају озбиљие намере, да се тој струци потпуно посвете.
Удружење српских инжењераси архитекта занимало се овим патањем, — п у-
| видевшт потребу грађевинских надзорита,
предложило је да се законим путем установе положаји грађевинских надзорника, Веровати је, да ће тај предлог напшћи на повољан пријем на надлежном месту. Хе 7л=Уу
О каменим мостовима.
Резултат испитивања камених коцака од камених |
плочица и цементног малтера може се свести у следеће тачке: |
1) За дробљење цементног малтера у саставцима између тесаника потребна је знатно већа сила него при пробама самог цементног малтера.
2) Притисак под којим се дроби цементни малтер
у саставцима стоји у обрнутом односу са дебљином саставка.
3) Камене плоче положене непосредно једна на |
другу без малтера имају знатно мању моћ "ношења него пуне — једноставне: коцке.
4) Ако'се у саставцима употреби. чист, цемент, то је моћ ношења такога зида равна. јачина самог, једноставног камена.
5) Моћ ношења зида изломљеног. камена може се рачунати:
2 Кз + Ку
Корне с спЗисолог где је Кл моћ ношења цементног малтера. а. К5 моћ ношења употребљеног камена. За зид: из. камена са јачином од 650-к/см= и цемент, малт. 1:83 од 140 кјем> била би моћ ношења; 650 -- 2,240 о
Моћ ношења бетона. варира, према сразмери мешања и каквоћи саставних делова. За портланд. цемент и туцан камен за размеру1;2:,3 јачина на притисак може. се рачунати око 250. кгр. а на затезање 24 кгр. на см“, или. приближно равна јачини самога употребљеног цемент. малтера.
Упоредо са испитивањем моћи ношења матери» јала одређивали су Бах, Баушингер и, у одбору. за испитивање сводова у Аустрији, Мелан И Најман и еластичност |НХрВД танке
Подаци добијени. тим радовима | веома су драгоцени за рачунање сводова. Они нам данас служе као
ка па. 380 к/сма
|
(Продужење)
основа за примену теорије, која лук свода сматра као еластичан штап и помоћу еластичних деформација његових одређује оне статички неодређене количине спољних сила, које се као што смо видели не одредити из општих услова за равнотежу.
Методе рачунања грађевинских конструкција биле су већ довољно разрађене и развиле су сеу једну засебну, озбиљну и интересантну науку, У којој статички неодређени носачи сачињавају најинтересантнију и најделикатнију партију.
Гвоздени носачи рачунају се данас, и у најтежим случајевима, сразмерно лао и ес великом тачношћу. Да би се ове методе рачунања могле применити и на камене сводове недостајало је само потребних података о еластичности употребљаваних материјала, који су као што рекосмо прикупљени и одређени поменутим научарима.
Употреба тих метода!за рачунање свода јесте значајан добитак за примену камених мостова.
Помоћу њих могу се данас са великом тачношћу и поузданошћу одредити напрезања у своду, али, и не премењујући свуда ту теорију већ остајући при ранијим методама рачунања, ми смо помоћу ње могли верификовати тачност 'и' применљивост ранијих теодрија, и у читав проблем унесено је тиме много) светлости, чије је осуство плашило раније инжењере одвраћајући их од примене камених а упућујући их на гвоздене конструкције,
За одредбу „непознатих реакција у ослонцима свода потребно је, да се унапред. знаду деформације на тим местима. Код потпуно сталних ослонаца, фундираних на стени или другом чврстом. земљишту, те су деформације или равне нули или незнатна те се могу занемарити, а у неким случајевима и оне се могу одредити као функције зависне од еластичности, и јачине "зида у стубовима и'од попустљивости земљишта на коме стуб почива. |
могу