Srpski tehnički list
Пт
— 103 =
= бенгурање пропуста преко потока Жабљака на путу Вла- | је предузимачу Урошу Урошевићу из Крушевца за суму
сетинце — Грделица извршиће се по пројекту инжењ. г. (О. Кузмановића и накнадно ревидисаном предрачуну са повећаним ценама у суми оц 4203,63 дин.
Оправка моста преко Западне Мораве код Јасике уступљена
„од 7997 динара са попустом од 4,18%/, од предрачунске суме што износи 348,55 динара
Предрачун је израдио г. С. Браљинац виши инжењер. РАД УДРУЖЕЊА СРП. ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА,
УМ! местчи скуп „Удружења Срп. Пнжењера
и Архитекта 8. септ. 1905. год,
. Председавао г. Н. Манојловић; присутни; Г.Г. К. Савић, В. Поповић, Ј. Станојевић, Ђ, Миловановић Б. Јелисијевић, Ј. Аврамовић, М. Станковић, П. Димић, М. Турудић, М,. Јањушевић, Ј, Симеоновић, М, Кикић и Милоје Јовановић.
Г. Димић. У француском закону постоји једна одредба, која је благотворно утицала на развој великих техничких радова и индустрије или јасније речено на културни напредак Француске. На име, по њиховом закону Министар може дати инжењеру до пет година осуства, кад инжењер буде изабран од приватних лица или њени било да организује и руководи грађењем
какве железничке пруге, канала, водовода, каналисања |
града; или управља експлоатацијом, било да подигне
какав индустријски етаблисман и у њему организује |
рад. За све то време инжењер је само на осуству без плате, а унапређење му иде редовно као и код оних, који су у самоме министарству. | На тај начин Француска је својој индустрији и хничким радовима, — који су први услов за усп напредовање индустрије, економског благостања и културни напре-
дак, — ставипа у службу све оно што има најбоље. |
Држава тиме не губи, она стоструко добија развијањем рада и повећавањем народног богаства. Инжењерова пензија ситница је према томе:
Моли, да се такав став унесе и у наш законски пројекат, јер мисли, да су српској индустрији инжењери веома потребни, и да ће тако овлашћење уродити плодом, чим инжењери добију могућност да активније учествују на организовању и подизању великих техничких радова и индустријских етаблисмана.
Г. Манојловић чита извод из француског занона о платама инжењера.
Г. Јелисијевић говори о незгоди за ово због тога, што ће министар неком одобрити осуство а неком неће, и моли, да се и за то предвиди у закоњу. Г. Савић, ми не можемо везати Министру руке у свему — то је његово право.
Г. Манојловић потпомаже г. Димића и вели
а 35 ји он за то, да се,по мог ћетву, „најбољи инжеава "одају на ширење домаће ПРЕ
Г. Димић, тражи да се унесе у закон да Министар може одобрити-инжењ. осуство, не- само једну годину, већ све дотле, док се не сврши какав велики и важан посао, који дотични инжењер руководи.
Г П оповић, овде би требало предвидети, да
Џ ИЗ Г. Савић, сваки чиновних има п
дањем закону о чин. грађ. реда да осуствује, само,
кад се за то укаже потреба, даље вели да би уно-
шењем овога у закон значило да инжењери имају фе-
рије, а то не може бити с тога, што је обично лети највише посла за инжењере. Е
Г. Поповић. Кад могу судови да имају ферије овда инжењери још пре.
Г. Савић. Технички послови могу се извршивати само у одређено време а судити се може увек. Пита, има ли ма где у свету инжењерска струка ферије. Тражи да се унесе, да се кандидатима за полагање држ. инжењер. испита одобри двомесеччо осуство за спрему.
Г. Турудић потпомаже г. Савића у чему сеи цео скуп слаже
Г. Манојловић чита чл. 46. Око овога се отворила жива дебата. р
Г. Станојевић, предлаже да се предвиди, дагу Србији може бити инжењер и онај, ко је тај положај задобио на страни.
Г. Станковић моли, да се предвиди, кад страни држављанин пређе у српско поданство, да му се године контрактуалне службг урачунају као год. указне држ,. службе.
Г. Јелисијевић. Не треба давати странцима већа права него Србима.
Г. Манојловић Странци се морају зато бољег наградити, што су они у стужби нестални, под угсвором, и зато нико се неће примити службе док му се не осигура добра материјална награда.
Г. Савић; Треба бити с тим на чисто, да се овај закон не прави за нас лично, већ за корист земље, и кад потреба захтева више инжењ. но што их ми имамо, онда морамо узимати и странце, којима треба дати преимућство већ за то што их ми сами тражимо. Говори какве награде дају остале земље контрактаулним инжењерима.
Г. Манојловић, ја. сам 12 год. провео у Француској на разним радовима и никад нисам осетио да сам странац. Предлаже и скуп усваја да сеу чл. 46. у првој алинеји избрише „сем за начелника но пи. спекапорг“ и „које саз овим законом тражо.“ а у другој алинеји истога члана „по сом закону“
Г. Манојловић предлаже да установи и ново звање технички надзорници — помоћници инжењера, који да се постављају указом што скуп усваја.
Скуп је закључен и други заказан за 9. септембар.
Ја Р. Х месни скуп Удружења Сри. Инжењера Архитекта држан. 10. септембра 1906 200.
Председавао Н. Манојловић. Прхсутнитг, г. С. Вељковић, М. Турудић, К. Савић, П. Димић, Ј. Станојевић, М. Јовановић, М. Станковић, М. Јањушевић, В. Поповић, Ђ. Бајаловић, Ј. Аврамовић, ]. Симеоновић, С. Јовановић.
П. Димић чита нову стилизацију чл, 46 а. коју је 5 ремио г. Манојловић.
Чл, 46 а. Техничко помоћно особљ“.
7 фехничко“помоћно- особље јесу грађевински над-
"зорници, који су помоћни органи инжењера и архитекта подинжењера и подархитекта, а дужност им је, да овима помажу у свима техничким и администра- , тивним пословима као што су: снимања, премеравања,