Srpski tehnički list

— 130 —

ске редове не интересује и не пријави више ни један озбиљан предузимач.

Позивати предузимаче на јавну утакмицу прописивати при томе оферталну лицитацију, која се сматра као светиња за сваког првдузимача, па без основаних и озбиљних разлога не одобравати их и не доносити правилна логична решења — значи подцењивати напоре извесног реда људи, који залажу

свој новац и своје скупоцено време да општину услуже.

У понуду своју, која је искључиво његова умна својина, сваки предузимач ставио је резултат својега искуства, својега знања и моћи, и као такова, она се не сме омаловажавати на начин како је то учинио у два маха општински одбор.

#71. Манојловић

Уличка пимеха хекад и са,

Под горњим насловом („Зе тазвећ патеп етп5Е апа јел“) у 9. свесци часописа „Пет 5адбеђап“ од тек. год. налази се од Брауна Швана веома интересантан састав, укратко ове садржине:

Уводом констатује, како су истовремено, аутор овим саставом и проф. Мејег — Вгашизећуувјр, на бамбершком већу о споменицима, својим предавањем, износили сличне мисли, па тим поводом дслази до закључка, да је ово питање зрело за решавања. Даље представља, како је ово питање од вели е важности, у времену када изазива жаљење уплив некултурности на нове творевине, који се претвара у дивљаштво, чим пружи своје прљаве шапе на наслеђе из старине.%)

У првој половини 19. столећа изгубљен је уметнич«и дух, уметничка култура, култура која у срећна времена не само да је облагоробавала уметничка дела, већ се побринула да све животне појаве саобрази уметничко светским погледима. Улична имена као трајнија животна појава, имала су по томе уметничке важности; имађаху, на жалост, само те важности, јер док је пређе дивна пластична реч, погодан карактеристичан израз нађен, са пуно љубави, хумора-и живота, данас све то иде усиљено без духа, збуњено, делом под упливом грандоманије, делом притиском глупе лојалности, једном речи, данас је свему томе утиснут печат душевног мртвила.

При тачнијем разсматрању старих уличних назива наћићемо, да они нису безузрочни, да управо и нису могаи другчије да гласе и увек скоро биће могуће истрагати му постанак. То долази отуда, што су некада улице крштаване од народа, док данашњи „Милер“ или „Мајер“ улицама кумују махом комисије, код којих уметнички осећај не игра никакву улогу.

ж) „Пепп уепп Ки ћимовтокећ по тег Уакипе ап пеџеп бећбрбпсел Бе ђепа 156, 50 улта вје жиг Ватђаге!;, зођаја 51е ге већапдепде Напа ап дав сије А ћегкоптепе 1621.“

Аутор разликује три групе старих уличних ии то: |

1. Друмови, који везују оближња важнија трговачка места, добијају име места коме воде;

мена,

2. Улице у којима су настањени извесни еснафи или друге веће установе и сталежи, носе имена тиХ еснафа, установа или сталежа:

3. Најзад по изгледу, положају и по другим карактеристичним знацима, такође и по грмовима у њима, стварана су имена улицама и пијацама.

Код свију ових група, сем тога стари су још разликовали и врсте по саобраћајном капацитету; ту беху и путање, насипи, стазе и богазе, не као данас само једнолике „улице“, предходно у бесконачности изшпартаних по трпељивој хартији, под упливом безобзирне грандоманије данашњег доба, која је уништила свако разликовање.

Аутор даље коментарише речено на примерцима старих и нових уличних нагива, из разних немачких градова и завршује овим саветом :

„Прво, не треба дирати у оно што већ постоји ако није неопходно потребно, и друго, ако новој улици треба дати ново име, тада не пренаглити.“

„Ништа не шкоди улици, да за коју годину, бар најмање за време свог теоретичког бића на регулационом плану, носи нумерисан белег 1, 2, 3, 4 или 5, док је народ неби сам крстио или ако већ није дато име другим принудним околностима. Боље је мало причекати, него у пренагљености, можда за вечита времена, подизати споменике савременој безумности и грандоманији,“

Нека се дозволи, да уз овај извод, изнесем један део језовитог списка београдских прекрштених улица, и то у групама, како су горе издељене. Наравно та подела у групе, може се извести само према старим уличним називима, пошто је у новим ова карактеристика радикално уништена.