Srpski tehnički list

воћа

Страна технижа.

Грађевине од ојачаног бетона у Швајцарској. Централна |

Управа за железнице у Швајцарској решила је, да се, док се не прибере довољан број података о томе како се показује нови грађевински материјал по извршењу — од ојачаног бетона не израђују, испод железница, мостови већи него они, који би одговарали размерама

простог моста са гвозденим гредама, а нарочито да се

не граде велики и високи вијадукти са контуниалним носачима и непокретним ослонцима, нити изнад железничке пруге мостови већи до само онолики, колико је потребно да се пачине прелази преко усека.

Буџет Швајцарских савезних Железница. Буџет Швајцарских Савезних Железница знатно је већи за 1907. него што је био у години 1906. Велике потребе потичу поглавито услед грађење новах железница и проширењ: постојећих станица и набавке нових локомотива (5,300.000 франака) и вагона за путнике (7,155.000 франака).

За годину 1906. 1907. [ Грађење нових пруга ј и проширења станица и уса-

Апарат за Мспитивање гасова. За економичан рад парног котла од највеће је важности тачно регулисање приступа ваздуха у ложиште; јер гасови. који одлазе у димњак престављају знатан губитак енергије, који према средњој процени износи 20%/,. Садржај угљен-диоксида (002) у димњачким гасовима служи нам као мерило, да знамв, какае је приступ ваздуха у ложиште. Према иссуству, димњачки гасови имају око

140ј6 СО;. — По принципу хемичара А. Вљусг-а изра-

_дила је фирма Јаииз Раитзећ један аутоматски гасни

апарат, који се у главноме састоји из једне водене црпке, килера, апсорбционог суда испуњеног овлаженом прашином, печенога креча и из дза једнака гасомера испуњена парафинским угљем. Димњач и гасови пролазе прво кроз један гасомер, у апсорбционом суду

„изгубе СС; и одмах прогазе у други гасомер. Обртни

бројеви оба гасомера дејствују на један дифереецијални покретач, који средством једна направе сваких 5 минута бележи добивене резултате. Водена црпка троши на сат 25 лит. Послуживање агарата састоји се у томе, што треба дневно изменити кречну праши-

вршења на железницама 25,394.450 29.220.100 Е 4 | П. Возни материјал 12,879.500 16,082.200 | 77 У регистрирајућу артију. Апарат је од пре 13љ го|. Намештај 1,017.500 - 969.000 | диву у раду и према извршеним контролним анализаУТ. Споредни трошкови 433. 334 · 2.150 | ма са Хемпеловом биретом — показао се врло добар. Свега франака: 39,724.784 – 46,274,050 М. озавмељаниц ша гесаенетишгнци у илити аи

Мојим друговима

: • | Меоги ме другови питају, шта је са путописним

утисцима са пута и Миланске изложбе, за које знаду да сам их прикупљао приликом нашег путовања у Италију. Извештавам их овим путем: да сам исте путописе одмах по повратку с пута још концем јуна ове год. послао уредништву „Политике“, пошто је већа ствар била за наш лист, а тако исто „Тргов. Гласник“ већ је почео био штампати извешћа свога дописника г. Синобада. И на моје поновно питање уредништво Политике, и ако сам чак и одговор платио није сматрало за нужно ни да ми одговори, сигурно зато што нисам у књижезничком еснафу, нити сам добио књижевничко, капфзнско писмо. Пошто је чак један наш колега нарочито отишао и питао г. Рибникара, шта је с Мајн руно нон, одговорено му је да је загубљен.

Немам времена да понова ове ствари сређујем а концепат нисам оставио, те тако не могу ни штампати пошто је и прошло време за то.

4. Гагић инжењер

Благајникова пошта

Положили су претплату на лист по 10 дин, г,г. Влада Костовић индустријалац, Бгоград; г. Димитрије Бошкозић предузимач, Београд; Грађанска Касина у Београду; Врачарска Задруга у Београду; Задруга Срн. Занатлија, Београд; Задруга за подизање зграда у Београду; Задруга за подизање домаће индустрије, Београд; г. Израил Русо мењач у Београду; г. Игњат Бај лони и Синови индустријалци, Београд; Извозна Банка Београд, г. Јован Сремац пимар, Београд; г. Јован Севдић предузимач, Београд; Сопственик кафане Централе у Беотраду; Сопственик кафане два Побратима у Београду; г. Јанаћко Костић предузимач у Ббограду; г. Ђорђе Крахтис трговац из Аранђеловца.

По 5 дин: Окружни Одбор округа београдског г. Милорад Гајић инжењер, Београд; г. ЈБуба Крсмановић трговац, Београд: г. Коен и Тице технички биро Београд; г. Савић и Вујић електротехничари, Београд; г. Таса Неранџић трговац, Београд; Управа Држ. Монопола г. Милан Димић индустријалац, Београд; Трам-

вајско Друштво, Београд; Столарско Акц. Друштво,

Београд; г. Стева Ивковић индустријалац, Београд; Прометна Банка у Београду; г. Јосиф Бергер електротехничар. Београд и г. Васа Николић, дрвар трговац Београд. :

Власник за Удружење Сри. Инжењера и Архитекта Мих. Ј. Валента шеф инжењер општ. Београдске. Одтоворпи уредник: Неетор Манојловић, начелник Минист. Финансија у пензији. Ресавска ул. бр. 69. Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд. Узун-Миркова 4