Srpski tehnički list

Ри и

— 103 —

г)., Милано— Атвепботабши и Мееип асши (Мајнц)

преко Пенимијских Алпа.

д). Друм преко СОплигена на Брегенц и Аугсбург.

ђ). Друм преко Бренера од Вероне на Аугсбург.

Од Аугсбурга водили су друмови ка Регинуму и на Некар.

Од Мајнца било је друмова ка Тријеру и Келну а одатле до Ксантена и Нимвегена, Утрехта и Лајдена. Лајден је удаљен од Рима 253 миље.

Исто тако је била разграната и мрежа римских путова на десној страни Рајне. Главни Германски друм водио је од Рајне до утока Везера на северозападу.

Од Келна био је западни пут преко јЈилиха и Мастрихта у Рајмс. Е

Од Келна до Тријера био је пут кроз Ајфелска брда. А од Рајмса било је путова до Лијона, до Париза и Руана.

У Лиону су се стицала четири друма.

Друм за Британију полазио је од Рајмса (Ритосотфотшиа) преко Соасона и Амијена у Булоњско пристаниште. У самој Британији рачвали су се друмови и додиривали: пристаниште Риђув, па Сопапиш, Еђотасша Мапистт па до РИфепта. За време Хадријана 120 год. после Христа, постало је место Вафћ гарнизон шесте легије и оружница за сву британску војску, те

"услед тога постаде то место и средиште неколиких

врло живхх друмова. Поред ових главних друмова треба замислити још и сву мрежу споредних који су морали бити саграђени. Археолошка испитивања дала су до сад дивну слику о густини тих путова. | "Сем свега овог Римљани су имали још нарочитих друмова дуж сваке своје границе. Границу су чувала одељења војске у појединим утврђењима.

вија испитивања око Беча и у Немачкој показала су, да су градићи били сразмерно мали и с малом посадом која не би могла одолети навали какве веће војске ни спречити јој прелаз преко реке или границе, али су зато сви градићи били међу собом повезани одличним друмовима тако да је посадн у напад-

Нарочито то важи за дунавску и немачку границу. Најно-

нутом градићу могла притећи у помоћ војска из суседних градића.

По Вегрлет-у целокупна дужина римских друмова

дени се 51.000 римских или 10220 географских миља.

Највећа даљина између Ру фепта а на северу и Хијерасикаминоса на југу у Египту износи 1002 миље.

Бержије наводи да је дужина мреже римских друмова износила:

у Италији 9000 р. миља = 1800: геогр. миља у Африци 9228 , ,„ = 1856 а у Шпанији 7700 , ,„ = 1540 ' 4.

у Енглеској 2579 + 516 „ „

Римски су друмови имали три стазе, Средња је по Копдеје|-у била колски пут и имала ширину већином по 16 стопа римских и звала се латински аџрег. Ова је стаза била оивичена камењем и тако била одвојена од обе стазе са стране, латински: тагрјпев. Ширина ових стаза била је обично по 8 стопа.

За израду друмова употребљавали тврдо стење, лаву, шљунак, креч, песак, уму, креду и земљу.

су Римљани

: Често су потребан материјал доносили из далека.

Траса римских друмова била је у главном што могућно краћа и што могућно блажег нагиба. Зато нису Римљани избегавали ни велике насипе ни мостове нити дубоке усеке. Тако је Веспазијан просекао дугачак усек у Апенинима те тиме скратио друм Фламинијев а Трајан је из истих разлога провео уја Ара кроз помпијске мочари. Трасирање римских путова било .е врло тешко нарочито кад се узме у 06зир да су многи грађени кроз туђе земље у испресецаном и шумсвитом пределу. Често су као сигнале употребљавали ватру и дим. Како су Римљани умели да изведу тачну трасу друма види се ч по том, што су многе данашње железничке пруге готово паралелне са старим римским друмовима. На многим местима су модерни инжењери примили некадашњу римску трасу као најбољу, што је доказ да је римска траса била тако добро изабрана, да се може примити и за данашњи саобраћај, за који се полажу врло велики захтеви за удобност и рационалну вучу.

(Наставиће се)

Историја једног артеснког бунара.

Префект сенског департсмана Напззтапл одобрио је, 19-ог јуна 1863 године, израду једног артеског бунара у Паризу иа месту званом Га Виће-Апх-САН165. Предузимач се обвезао да врши бушење до 610 метара испед природног земљишта за суму од 258 000 франака Ђутуре, а цеви од лима погођене су особено

по цену од једног франка килограм. Међутим је, град.

Париз примио на себе обавезу да врши и претходне радове копања кроз терцијарно земљиште до дубине

од 20 метарг у креди. „

Првобитан црорачун за овај бумар цредвидео је укупне трошкове на 557 000 Франака и то:

за обложие цеви . . .. 200.000 дин. за режијске радове града Париза 99.000 дин. за ђутуве погођене радове. . .. 258.000 дин.