Srpski tehnički list

— 119 —

лометар пруге под бр. 1.) Лоуни—Постолопрти, и то == 162 260 круна; узрок су 2 велика моста на реци Охарки код Постолопрта, на којим су само гвоздене конструкције коштале 294190 круна, што је подељено на 10,6 км. поскупило сваки км. за 27.800 круна,

Нај јефтинији је био километар на прузи под 2): Накри—Неталице = 72075 круна, зато, што је тамо раван терен, свуда близо грађевински камен и шљунак, мало потока, никакве реке (гвоздене конструкције су коштале само 2160 круна) и поглавито с тога, што су употребљене старе шине тако, да је гвоздени део горњег строја коштао само 8925 круна на километар колосека, који је напротив на другим пругама коштао 14000—16 000 круна. Најмањи полупречник кривина на нормалним пругама је правилно = 150 м; само »зузетно је на прузи под 3 и 22 употребљен КЕ == 125; на овој истој прузи бр. 3. има и највећих успона од БОА. Али зато ту и кошта вожња једне тоне на километар. 0.34 круне = 0.36 динара, (разуме се уједно са одржавањем нт,д.). Даље има на прузи под бр. 22. успона од 35% о (и зато и превазилазе трошкови око експлоатације приходе за 1.83%/, и на прузи под бр. 24.) има такође успона од 83'2. и то на једном месту

без прекида на 4 км. са К == 180; и овде су трошкови око експлоатације за 86:3% већи од прихода. Ова пруга дајеутомепогледу, — иако

лежи у пределу санајразвијенијом индустријом у пределу густо насељеном (на 140 становника на км%) — најгоре резултате.

Једина пруга, под бр. 32.) од 44.3 км. дужине јесте узаног колосека (== 0.76 м. и саграђена и довршена је тек у г. 1906-тој, 22. децембра, и саобраћају предата: о вожњи и приходу даклем још никаквих резултата нема.

Грађење (увек са свима возним средствима) коштало је по 66591 круна за кнлометар. Пруга води високо (преко 600 м.) пределом планинским, с гранитним и гранитоидним стенама од пр. као од Пожеге у Крупањ, 5

Сем ове има још само друга једна пруга јавном саобраћају служећа узаног (0.76 м.) колосека у краљевини Ческој, ито у продужењу горње на југ од Гиндрихова Храдца до Нове Бистрвице дужине 80.4 саграђена је г. 1894/5 о државном трошку сумом

2 394 000 круна — од које суме краљевина Ческа ку- |

пила приоритетних акција за 120 000 круна.

Постоји после и једна приватна пруга узаног (0.76) колосека од Бероуна до Коњепруса, дужине 11.3, саграђена г. 1896-те, приватним друштвом, на коју је земља позајмила на ануитете 60 000 круна приватном предузимачу. Овом пругом довози сеу Цементне фабрике у Бероуну и Краљевом Двору кречњак и дала је г. 1905-те на 6000 круна чистога прихода по километру.

На ових 830 пруга, дужине 1004.2 км, износе радови;

-"м. распона.

а.) Земљаних радова и разбија-

ње стена 9 720 о0одДм“

6.) Камених наслага 29: 709Н в.) Зидања у суво 194 000, 1659) » у хидраул. малтеру 168 000, Д.) 1 у цемент. 4 2500, ђ. Калдрма у суво 154 800, е.) „у хидраул. малтеру 9100 3.) „ у цемент . о О ж) Оводови у цементном малтеру 29 НОО н.) Тунела свега 2571 м.

Тунела има само на једној прузи (под бр. 4.) 7 комада укупне дужине 1599 м. На овој истој прузи постројен је такобе највиши камени вијадукт у краљевини Ческој, 42.5 м. висок, у кривини К = 180 у паду од 16%/ о; 103.20 м. дугачак 7 отвора по 12.0 Сводови и стубови озидани су, — сем ћошкова и спољних венаца -у своду, — од ломљеног камена (гранита), који се ту у близини находи. Писац ове белешке имао је част као секциони инжењер предузимачев (фирма О. Животски) руководити радове на овоме делу пруге, какве нема (односно величине и важности радова) друге у краљевини Ческој-и довршио је исту за равно 26 месеца, почевши: са трасирањем у фебруару 1898-ме и свршив у априлу 1900-те године тако, да је пругг 1. маја 1900. г.. јавноме саобраћају предата.

Биће занимљиво сазнати, колико у опште има железница у краљевини Ческој (не рачунајући ту Мораву и Шлеску, које су такође земље т.зв. „Ческе; Круне.“)

Ту има пре свега глазна и најстарија пруга, саграђена већ у години 1844-тој.

1) Друштва аустријске државне железнице. (56, Е. 6.) — линија од Беча—Брна (из Мораве) "преко Пардуба Колина, Прага до саксочске

границе под Подмокла (Водепђасћ), већином дуплог колосека, дужине 461 км. 1 а.) Локалне пруге њене и разни огранци 162 км. Свега 623 км,

2) Северозападна аустријска железница (0. КМ. У. В.) правцем од Беча — преко Знајила, Јихлаве—Когина у Осек, где се грана на 2 крака, један преко Лисе у Праг, и Њечин — на саксонску границу ниже Подмокла (у „Ођегатипа“) и други на север преко Паке у Трутнов ит.д.

главне пруге 958 км. Кракови и споредне пруге 139 км. · Свега 1092 км,

3.) Ческа северна железница (В. ХМ. В.) из Прага на североисток у Турнов; од Бакова за Ебршбах (на саксонској граници), из Подмокла у Ческу,

Липу итд. = 363 км. " Огранци и локалне пруге ==>=<51 КМ, Свега 414 км.