Srpski tehnički list
— 146 —
следеће: 1. Озонизирање не утиче ни у колико на хидрометријски степен воде. 2. Органске субстанце у односу на њихову првобитну количину, смањују се. 3. Озонирање нема приметног утицаја на количину хлора. 4. Трагови азота остају непромењени у стерилизованој води, а амонијак изчезава. 5. Озом је тешко растворљив, раствор непостојан и посне неколико секунди не примећују се никакви трагови. 6. Озонирана вода садржи више О; од неозониране, а изглед јој је бистрији. 7, Н, О, нз постоји, 8. Особит мирис и укус Одговара свима хигијенским захтевама.
У горе наведено постројење доведена је вода из ка-
стерилизоване воде не примећује сеи 9.
нала 51. Теје, који је имала на 1 см“ 2500 клица, међу којима и бактерије „со“ и др. патогена. По извршеној проби с овом стерилизованом водом; показало се 33"/, случајева потпуно стериллизовано, а остатак дало је просечно по 2 клице на 1 см“, међу којима се није нашла ни једна пзтогена.
При оваком стерилизовању показало се, да је потпуно довољна (0,62 р, озона за један куб. метар воде, а трошкови око овог износе свега 0,5-пфенига. Речна вода филтрисањем и озонирањем постаје врло добра и укусна за пиће, те се неће више појављивати
оскудица у снабдевању вароши пијаћом водом.
9.
Оправне путова.
Усљед ове дуге и ванредне зиме и наши путеви искварени су више него и једне године :0 сада. Ма како био раније пут осигуран и оправљен, за шест месеци трајања ове зиме морао се искварити, јер се на њему није могло ништа радити а међутим службеношћу све је више и више морао да се квари.
Сад после ових киша, које су путове још више исквариле и готово их непролазним учиниле, са свију се страна само чује: „неваљају путови“, „оправљајте путове“ и т. д. Оваки увиђа за цело да не ваљају путови и да их треба оправљати, али нико не износи како да се изврши оправка и чиме у ово доба, кад нигде у рекама нема ни једних кола шљунка, јер су сва корита испуњена водом. Тако хсто како ћесе извршити у оним местима где нема ни речног шљунка, ни мајдана камених, нити паре приреза, одакле би се извршила набавка преко предузимач“. Поред свега овога сад је настало доба, кад сељак једва чека да се мало просуши те да узоре и посеје штогод А како ће га и узорати, а камо ли шљунак вући, кад му је јадна стока једва остала жива зимус, Ове што је припремио хране за стоку и себе, све је то потрошено. Они, који су још и имали сена, по скупе га паре про. дају сада, по три и четири пута скупље, него што је у почетку зиме било. А што се тиче људске хране дошло се до сувога хлеба и код најбогатијих кућа, а за сиромашне да не говоримо, они већ обијају прагове магазаџија молећи их за који товар до новога жита. Па да се сад не запитамо могу ли се таком снагом оправљати путови» Нити се може овако трпити хрђаво стање пута, нити може истерати народ на рад. Ако би се и истерао ма каквом силом не би од њега и његове стоке имало вајде. Да је било увиђавности од власти и полицијских и самоуправних до овога не би дошло. И ако је од инжињера још јесенас као и сваке године предлагано да се благовремено депонује и спреми резервни шљунак у доба, кад се могао лако извући и кад је стока одморна била, опет полицијске и општинске власти то нису хтеле извршивати. Тако исто за она
места која немају ни камена ни шљунка и тражено је и предлагано, да се ставе потребне суме у буџете среске и окружни за набавку материјала и вештачке радове, па то нико није послушао, јер се до сада бар пролазило и без тих издатака, па "ништа није било. Нити се радило, нити пглаћало, и нико није наморавао ни на једно ни друго.
Једино надање још у Бога што нас није изневерио, те нам он свакад у најгорем часу псмогне. Тако и у овоме случају с путовима. Ових неколико лепих дана с ветром помогоше нам те се путови осушише и саобраћај опет псстаде редован. Иначе не би помогле ни наредбе, ни претње, ни рокови, све би то остало у архиви.
Па ни ови случајеви неће нас ипак умудрити и упутити шта да радимо у будуће. Овога ће се лета мало радом а више божијом вољом путови опет довести у ред, тако ће нас и поновна зима затећи неспремне, па за њоме и пролокани и искварени путови у пролеће. Опет ће и штампа и путници и сав трговачки свет повикати: „не ваљају путови“, „оправљајте путове“· Опет ће надлежне власти издавати „строге наредбе“ да се у року за три, или десет дана путови доведу у редиоправе, и опет ће бити ово исто што и данас. М као што смо један пут овом приликом напоменули и сад. понављамо: докле се год законом не уреди ово питање о оправци, као и грађењу путова на бољој основи, а не досадашњим начином: кулуком — хоћеш нећеш, —- дотле ћемо сви од тога трпети штету и сви кривити једни друге за неуредност. Народ ће кривити власт, како не уме да оправља и да учини распоред шта и како да се ради. Управне ће власти кривити кметове за непослушност, а надзорне ће власти чинити и даље „лично“ одговорним начелника, —или чак и инжињера, који нема власти ни пандура да казни, — за неизвршење посла у одређеном року. А да се бар једни сете, који су позвати, па ако не законом, оно каквим правилима, која се често на основу закона прописују, да нареде; која општина или срез своју деоницу не о-