Srpski tehnički list

— 823 —

тражени захтеви програмом утврђени, дакле

да се мане у диспозицији ове скице отклоне. _

„Кад се обе ове скице овако прераде моћи ће се решити, која ће од ових двеју скица бити претежнија и послужити као основа за израду дефинитивног пројекта за Дом Народног Преставништва,“

Из необјашњивих разлога у Министарству Грађевина није поступљено по предлогу оцењивачког суда, него је узета скица г. Илкића и отпочета је израда планова по истој. Наступа поново политички преврат, мења се Устав и престаје потреба за зграду са два дома, те се и престало са разрадом скице г. Илкића и планови остали недовршени. — После извесног времена, понова се осећа јача потреба за зидање дома за Народно Преставништво. Неко је предложио Господину Министру да се исти планови, које је г. Илкић пројектовао за два дома усвоје сада и за један дом. Господин Министар примио је овај предлог, а брижљиво са чува, да о овој ствари чује мишљење и других стручњака.

Међутим план за зграду парламента,

који би одговарао. садањим потребама постоји, и то јег. К. Јовановића. Преимућства

су му: што је потпуно разрађен. Обрада |

фасаде показује темељну студију и тежњу, да се постигне јединство и чистота у стилу, што је се и успело и напослетку, што је за један дом, а то одговара истини и управо нам таква зграда и треба.

Систем фасаде код г. Илкићевог пројекта исти је као и код г. Јовановићевог али нешто богатији; самом пак богатијом обрадом направљена је мешавина у стилу, а то смањује уметничку вредност грађевине. И по спољашњем изгледу и по унутрашњем распореду израђен је план за два дома теиу томе заостаје иза г. Јовановићевог пројекта. У напред поменутом извештају оцењивачког суда вели се: „Добра страна ове обраде фасаде је та, што су оба доља и споља добили израза у узвишеним атикама и квадригама, те се дакле и на фасади огледа високи значај цч задаћа грађевине.“ Излишно би било доказивати да је оно, што је за два дома била „добра страна,“ за један дом колосална бесмислица. На послетку планови по

| 5 г. Илкићевом пројекту нису израђени него

само у пола готови, те, ако се мора брзо радити, и правилније је и боље приступити изради по готовим плановима г. Јовановића.

Моје је мишљење, да, и ако је јака' потреба да се зграда. што пре подигне, ипак не треба журити, и ово крупно питање ломити преко колена. За све време претресања овога питања није узето у обзир, да се ретко даје овако згодна прилика, да Србија дође до једног споменика који ће њену особену културу и народну уметност достојно престављати. Сви пројекти рађени су у ренесансу, те или су копије или су рађени по угледу на грађевине које су у великим културним земљама пре много времена постале; али оно што је тамо са земљиштем срасло, што је тамо природно и оправдано, код нас је само немоћно подражавање. Једном отвореном утакмицом за идеје дало би се прилике можда и непознатим снагама, да се окушају на једном тако важном задатку, па и ако не би био повољан резултат те утакмице за овај случај, извесно би се идеје, изнете једном у том правцу, примен“ле на други неки објекат.

Зашто се жури» Зашто се бега од већ готовог гројектаг Зашто се није поступило по мишљењу оцењивачког суда» Зашто се не мисли и на то, да би требало и нашу националну и уметничсу самосталност изразити у једном таквом делу»!

Господин Министар у својој оправданој ревности, да се под ким ово велико дело изврши, заборавља на све друге обзире. Господ. инспектор Илкић, који је иначе јелан од најбољих архитекта, у оправданој амбицији, да томе делу буде он творац пристрасан је у своме раду, као једини стручни референт Министров. Остали, који ове вратоломне спекулације посматрају са стране, не-

„мају никакве гаранције да ће ово велико

дело бити и добро дело.

19/1Х 1907 г. Београд