Srpski tehnički list

БРОЈ 49.

У Београду 9. Децембра 1907. год

ХУШ ГОД.

пе ==

СРПОНИ

ЕХНИЧНИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Проширење београдског водовода.

Почетком прошле године отпочети су радови на проширењу београдског водовода, и главни део пројектованог проширења приведен је крају ових дана. Како су ови радови коштали преко милион динара и како су они значајни и као технички објекти, то је вредно, да се о њима на овом месту проговори. ;

Београдски водовод саграђен је 1892. г. по пројекту инжењера О. Смрекера. За овај водовод употребљена је подземна вода из макишке равнице. Вода се помоћу натега црпе из две групе бунара и претаче у један скупљајући резервоар, одакле се црпкама подиже у зграду у којој се прво одваја гвожђе из воде, а по том вода и филтрише. Чиста, филтрисана вода под: же се црпкама у градску мрежу и резервоар више Тркалишта. Целокупни водоводни построј на Белим Водама као: котлови, црпке, филари и бунари били су првобитно пројектовани и саграђенн, да при нормалном раду од 2Ачаса дају 2000—3000т" воде, што је према ондашњој насељености Београда давало око 50 литара на главу и на дан. Ну и поред слабог прираштаја београдског становништва за последњих 15 година, водовод се показао

као недовољан, јер се само са врло вели-.

ким напрезањем целокупне инсталације, могло последњих година добити и у Београд псслати толико воде, колико да се подмире нојпрече потребе.

Због познате оскудице у води приступљено је пре три године изради пројекта за проширење дотадашњег водовода. Генерални план за ово проширење израдио је опет инжењер О Смрекер, Пројектованим проширењем обухваћене су пстребе у води за будућих 15 год., под претпоставком : да ће Београд 1919. године имати 120 000 становника и према том броју, а рачунајући 120 литара воде на главу и на дан утврђено је, ца проширени београдски водовод треба да.лиферује мах. 14'000т воде за 24 часа. По том генералном плану

подељен је Београд на две зоне: горњу и доњу. Горња зона снабдеваће се водом из резервоара, који ће се саградити на висинској коти од 200 м. и у ову зону ушли би они крајеви Београда, који леже над висинском котом од 120 м. као: источни и западни Врачар, Савинац, Ново Селиште, Топчидерско Брдо итд. Сви остали делови Бесграда долазе у доњу зону и добијаће воду из садашњег резервоара више Тркалишта.

При извођењу пројентованог проширења отпочето је најпре са проширењем машинске централе на „Белим Водама.“ У мају месецу прошле године закључен је уговор између општине београдске и фирме О. Кићп из Штутгарта о испоруци: два парна котла, две парне машине са црпкама и једне прихватне Пицрјех — црпке.

Фундаменти за горе наведене машине израђени су у режији у року од 2 и по месеца. И поред своје сложености ови су фундаменти израђени од бетона у једноставном комаду у размери 1:2,5:5 и почивају на једној заједничкој бетонској плочи оу 0.70 м. дебљине. Фундамент за једну машинд без отвора, пролаза и засека износи 657 и прави утисак једнсг озбиљног инжењерског објекта. Фирма (. Кићп испоручила је, монтовала и у рад пустила све горе наведене машине о утврђеним роковима, тако, да су све од фебруара т. г. у сталном наизменичном раду.

Нови котлови са водоспроводнимц евима система „УУанћег“ имају по 80: загревне површине и сагрејачима од 201". У овим котловима производи се прегрејана пара од 10 атм. надпритиска. Између нових и старих котлова, који раде са 7 ат. надпритиска, изведена је органска веза среством челичних цеви и редукујућег вентила, тако, да оба система котлова могу да раде и са новим и са старим машинама, ако то потреба захтева,