Srpski tehnički list
— 424 —
Пошто су неки заинтересовани замерили проекту да ће увођењем потока Глевег-а и МШ-а сувише расхладити вода МИШАН-ског језера, тако, да би купање у језеру било немогућно или неугодно, то је преиначен првобитни пројекат у толико, да излив из езера не буде у висини водене површиис већ при дну језера. У означеним турбинима произведене снаге употребиће се за кретање државних железница с којима је дотично предузеће већ склопило уговор; сем тога за кретање нових индустрија; за осветлење околних градова и места ит,д.
4:
Х'епсегајр-ска железница претвориће се у же-
лезницу са електричном вучом а по решењу главнога скупа. (бећу. Ва.) Пројекат за снабдевање водом града Прага. Да се и град Праг и околина снабду добром и здравом питком водом у довољној количини, организовало се пре осам година аутономно повереништво. у ком су заступљене све заизтерасоване општине Ово веће позове чувеног струзњака; грађевинског саветника Т]јет-а из Липиске (Лајпцига) да састави потргбан пројекат. Тет примивши позив извршио је свег претходне радове и састави генерални пројекат којим предпаже да се за целокупно снабдевање водом града Прага и околине употреби подземна „вода из низина на Лаби и Изери. Да се сагриди један водовод и за воду за пиће и за воду за осталу потребу.
Трошкове за извршење водовода срачунао је поменути стручњак на 16,28 милиона круна а издашност ка 766 литара у секунду. Генералан пројекат примило је управно веће по саспушању анкете а Тет је затим
Благајникова пошта
Г. Свет. К. Русидес в. инжињер, повереник за округ пожеревачки послао нам је покупљену претплату за лист, и то:
по 20 дин. за целу 1907. год.
од г. Јована Хотмара лимара. из Пожаревца.
по 10 дин, за [ полгобе 1907. год.
од г. Милив. Антића предузим. из Пожаревца.
за ТУ четврт 1907 и [ 1908 год.
од г, Влад. Кушаковића предуз. из Пожаревца.
Г. Велимир Пењовић предув. из Рашке, послао нам је 10.— дин. на име претплате за | полгође 1907 год.
Г. Јулиус Неволи инспектор из Крушевца послао нам је 10. дин. на име претплате за ТУ четврт 1907 и 1 — 1908. год.
Од господе претплатника из Београда примили смо на име претлате за лист, и то;
по 5 днн.
за 11 четврт 1907. год. од г. г. Јанаћка Костића предизим., Атан. Ва-
сиљевића цртача, Душана Капетановића п. ивжињ.
израдио детаљан пројекат. Чим је управно веће одобрило и овај детаљан пројекат, отпочети су радови. Али сви меродавни фактори и стр,чњаци нису били споразумни с израђеним пројектом још за време израде. Приговорали су на име да места, која Тет предлажа за црпњење воде не могу дати потребну количину, да је вода сувише тврда и зато неподесна за индустријске цељи а и цена му је прескупа. Пројекат је с обзиром на месне прилике погрешно састављен те би се имао други израдити и то као двострук водовод; један за воду за пиђе, за који би се употребила вода из поменутих подземних басена, а за воду за употребу могао би послужити постојећи водовод с
филтрованом речном водом. Противници Тћет-ова про--
јекта изразили су своје мишљење у разним приликама а нарочито на састанцима друштва архитекта и инжињера године 1904. Но кад се отпочеше радови опозиција постаде живља. Места ван Прага уложипа су енергичне протесте противу извођења пројекта, нарочито општина Смихов која је на стручан начин показала све недостатке пројекта. Поводом тога посредовало је веђе за градњу водовода, те је друштво архитекта и инжињера одредило прошле године више састанака, на којима је Тет свој пројехат тумачио. и бранио аи про-
тивници развили своје назоре, Противиицијсу поменуте
недостатке још тачније разјаснили а нарочито су замерали пројекту, да формуле које је пројектант употребио за срачунавање количине воде, не опговарају месним
| приликама. Затим, да је максимални дневни потрошак
од 120 литара за једног становника, што га Тиет предлаже, недовољан, и да се мора повисити на 170 литара. Расправа је трајала шест дана и завршила се примањем резолуцие, која лрепорује извршење двоструког водовода.
Ј.
Косте Живковића предузим., Ал. Градиштанца електро техничара, Јосифа Бергера елктротехничара, Томе Мар јановића в. инжињера, Јов. П, Јовановића Министр Грађевина, Косте П. Јовановића инспектора, Милан М. Јовановића инжињера, Лазара Јовановића инду стријалца, Боке Станојевића професора, Шроке Рис тића предузимача,
за [1 четврт 1907. год. од г. Влајка Константиновића електротехн.
За целу 1907. год. од г. г. Милана Нешића и Стан. Јосифовића техничара.
за ТУ четврт 1906. г. од г. Јов. Новаковића п. архитекте. 30. дин. за П полгође 1906 и целу 1907. г.
од г. Ђорђа Чарапића техничара -— механичара и г. Драг. Ђ. Симеоновића рудаџског инжињера.
20 дин. за целу 1907 год, од г. Илије Ћирића пуксв. у пензији. 10. дин.
за [ полгође 1907 год. од Железничке дирекције.
за 11 полгође 1907 год.
од г. Милана Неготинца предузимача. и
Власник за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта Нестор Манојловић, начелник Минист. Финансија у пен. Одговорни уредник: Драгољуб Мирковић инжењер, управник бвоградског водовода, Авалска ул. бр. 18. тампарија К. Грегорића и Друга — Београд. Узун-Микова 4.
раме 1 7