Srpski tehnički list

5 = арника ће гаса а а

А МИА 7 . амтнвуоо

ХАХ ГОД.

БРОЈ 3. У Београду 20.8 Јануара 1908. год.

СРПОНИ

ТЕХ

ИЧЋИ Лио

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Пројенат Закона о путовима.

У Министарству Грађевина израђен је пројекат закона о сувоземним јавним путовима. У колико смо ми могли сазнати, тај пројекат закона већ је проучио Државни Савет и поднео своје мишљење Министру Грађевина, а кроз који дан поднеће сеи Народној Скупштини на решење. Тај смо пројекат закона и ми штампали у нашем листу и саопштили нашим читаоцима, а сада смо намерни, да о истоме кажемо неколико речи.

Садањи закон о сувоземним јавним друмовима постоји од 15. априла 1864. године, израђен је, дакле, још пре 44 године а за време министровања пок. Иполита Мондена, према тадањим приликама. Изгледа, да је пок. Монден силом прилика био принуђен, да у тај закон унесе пропис, да се путови граде и одржавају снагом народа — кулуком. Уверени смо, да је сам Монден запа-

зио, да се путови на тај начин не могу гра- |

дити ни одржавати, јер из то доба, из 1864. год. има трагова и остатака из којих се јасно види смер и тежња, да се кулук укине. Шта је и ко је тада пречио укидање кулука ми не знамо, јер, и поред свег нашег марљивог истраживања, сем трагова нисмо могли наћи ништа више.

За последњих 10— 15 година израђено је више разних пројеката закона о путовима, али су сви ти пројекти у главноме били једнаки, сви су имали једну тежњу, да регулишу односе између државе и округа о исплати трошкова за објекте, и, установу

путара и надзорника путова. Оно што је |

најважније, што је битно у закону о путовима, оно од чега зависи да ли ћемо са 10000 км, путова бити без путова или ћемо имати путова, а то је сам начин грађења путова није ниједним досадањим пројектом мењано. Кулук није смео нико да загризе, да начне, те је остајао у свима досадањим пројектима.

Најновијим пројектом закона о путо-

вима то је питање преломљено. Кулук је укинут! Поменуо се не повратио се! Ми ову одлуку поздрављамо пуни радости, јер смо уверени, да ћемо ·'путове имати само тако, ако се буду градили новцем. Комисији, која је овај пројекат израдила, честитамо на повољноме решељу овога питања, а захвални смо Господину Министру, што је то начело и мишљење усвојио, а надамо се, да ћеин Народна Скупштина усвојити овако мудро решење и паметне разлоге, те кулук укинути.

Пошто је ово питање акутно, немамо довољно времена да се упуштамо у детаље овога закона. али ипак морамо учинити неколико начелних примедаба и напокена,

Кад је већ реч о кулуку, онда да се задржимо прво на томе. По пројекту закона предвиђено је, да се путови и сви објекти на њима граде и одржавају новцем, а тај новац добијаће се тако: да сваки порески обвезник сваке године плаћа три динара и десет од сто од непосредне порезе. На овоме се морамо задржати из два разлога.

Ми смо и раније у нашем листу“) писали о кулуку и путовима и увек смо заступали мишљење, ла за путове треба сваки да приноси жртву сразмерно користи, коју од путова има. Ко више има, тај има веће користи од путова, тај треба више и да плаћа, ми смо тражили да се за путове плаћа прирез према непосредној порези, то сматрамо и данас као најправедније. Овим законским пројектом то није учињено, него је пука сиротиња оптерећена, да би се скинуо терет с богаташа. Сваки мора платити три динара а поред тога и 10, од непосредне порезе, те ће бити доста случајева, да ће поједини сиромашци плаћати више за путове но што плаћају непосредне порезе. При решавању овога закона Народна Скупштина треба о томе да води рачуна, и, да установи

8) Види Срп. Техн. лист бројеве 18, 21, 23, 24, и 26 за 1906. год. и 1 и 3 оа 1907. год.