Srpski tehnički list

— 156 —

П. Назадна организација грађевинске службе у Аустрији услед чега у првом реду државним апаратом владају правници, утичу врло неповољно на организацију око експлоатације државних железница као и осталих државних експлоатација, на рентабилитет железница и на железничко техничку службу; јер је и у овим струкама самосталан рад инжењера веома скучен а његсв утицај на целину готово никад није осетан.

ШП. Ови односи који на даље не могу и не треба да постоје, ове организације, које су само по имену техничке а у ствари су правничко (бирократске установе, треба једном укинути и новима заменути, што ће бити не само у корист становника, у корист народа, но ће бити и у интересу инжењерског реда.

За остварење ове тачке Ш, У скуп аустријских инжењера и архитекта сматра да је неизоставно потребно:

а). Да се принципијелно одвоји техничка управа од политичке.

Јединство у организацији за државну управу свију техничких радова изузев железничке службе, треба остварити тиме, што ће се установити нарочито министарство 5а техничку струку. Овој би се централи имали упућивати сви они предмети, који стоје у вези с техничком управом државних радова као и они који имају политичко економног значаја по занате и индустрију. За чисто правничка питања имало би се овој централи додати научно образовани правници у помоћ.

Ово исто министарство које би се имало установити, министарство за техничке радове у пуном смислу, речи треба да добије за шефа инжењера а сем тога требају и св начелници одељења тог министарства да буду такође техничари, инжењери и архитекти.

Техничке управе у појединим покрајинама треба да буду потпуно независне, под управом техничког директора. Свака управа треба да има одељке за: архитектуру, грађе-

винарство, мостове и друмове, хидротехнику, |

машинство, електротехнику, хемију, рударство и топионичарство као и за занате. Ове одељке треба према потреби ставити под. управу инжењера разних техничких грана или евентуално људи који су свршили извесне гране природњачког одсека на философском факултету универзитета. Све дакле, људима политехничког и универзитетског образовања, као годи у новом министарству,

Значајно је, да су српски инжењери и архитекте још у првим данима нашег удру-

| жења пледирали за све ово. Код нас истина | постоји министарство грађевина, али не по-

стоје ова независна одељења по окрузима. Ми лично имамо у самом Београду очити доказ да овако даље не иде, ако се хоће да унапреди земља у техничком погледу. Министарство грађевина морало је под потписом министра и начелника да тражи извесна акта од управе града Београда неколико пута, па их на крају крајева није сва ни дгнас добило.

6). Иста начела која су постављена за образовање министарства грађевина као централе треба да се примену и при установи министарства за саобраћај под које би имали потпасти одељци за поштанску и телеграфску управу, за железницу и бродарство. И ту би требало на челу управе да буду опет инжењери и техничари и људис нарочитом трговачком спремом а правницима треба доделити само предмете чисто правничке природе, дакле свести им рад, на рад стручних референата Исто тако треба и у дирекцији државних железница сва питања о управи, о службеницима и о кредитима ставити у надлежност инжењера.

При већању о реорганизацији Министарства за железнице (Е!в гпђаћпититв епшт) треба да учествују заступници техничких уд“ ужења који су стални делегати удоужења аустријских инжењера и архитекта као и технички делегати државних железница.

(Овршиће се).

Мало Фише светлости у Послове око чесшодродичке железничке трасе.

Уредништво Орп. Техничког Листа добило је један напис под насловом: „Мало више светлости у поспове око честобродичке железничке трасе“, који се у главном своди на то што истиче рад г. Милашиновића као управника за грађење наших железница, дакле нека врста одбране г. Милашиновићеве.

Уредништво је међутим нашло, да много што шта у том напису није престављено тако како ће се јасније да многи момвнти нису унесени и да се по свој прилици омашком пера у ребању догађаја јављају анахронизми.

осветлили рад на Честобродици,

Зато смо — уколико смо на брзу руку могли при-