Srpski tehnički list

— 834 —

добију општа знања, која ће лична размишљања имати да развију и да учине, да уроде плодом. Отуд излази, да је саветно, везати ова предавања за последњу годину студија; уочи првог корака, који има будући инжењер да коракне на пољу индустрије.

Кад се овако схвати, онда ова настава треба да добије и име какво јој приличи. Нема бољег имена но што би било: индустријска економија. Овим се избегава свака збрка с политичком и социјалном економијом и јасно се истиче практички карактер принципа наставе самим пој“

мом, који ствара име.

2). Начин предавања економије и социологије у техничким школама.

У овом предавању, можда више него ли ма у ком другом, метода је најглавнији елеменат успеха. Тиче се и основа и облика наставе.

А, У првом реду настава треба да буде практична. Треба је ослободити од сваке сенке теоретисања; и зарад тога треба црпсти са самог извора праксе. Професор својим ученицима не треба да доноси знање из књига, већ то треба да буде плод општења с индустријалцима, резултат посматрања њихових метода, дидактичко саопштавање појединачког размишљања и посматрања; живу стварност треба он да изнесе пред своје ученике, а не саму штуру апстракцију.

Међутим главна пажња на практичку страну не искључује уопштавање идеја, без којих примене изгледају као да немају основе и остају без везе. Шта више, потребна краткоћа предавања, која професору налаже често лапидарну концизност, не допушта му да наводи многе примере. Он то може савладати једино ако постави принципе и с овима доведе у везу мудро смишљене и пробране примере из примене. Важно је дакле, да ученик у општим правилима нађе основе; које ће га руководити при решавању аналогих проблема. Ово није најмања опасност по дужност професора. који ризикује да се занесе у излагање теоријских принципа или да се изгуби у набрајању практичких примера, ако би се-ослонио на срећу и предавао без претходне брижљиве примене предавања.

Ређање примера није универзално срество. Ученик треба да између примера уочи непрекидан ланац. На пољу економије професор ће ову узајамну везу наћи у разним фазама индустријске управе. На пољу социјалне науке наћи ће је у тежњи да се одржи хармонија односа између послодавца и раденика. Избор примера треба извршити тако, да су у домашају слушалаца и међусобом поступни. Ако их будемо бирали из иидустријског живота, како би смо учеиицима, који се спремају за ову или ону индустријску струку, боље везали пажњу,

онда их не треба узеги из оне индустрије,, која би својом сложеношћу и својом техничком страном на уштрб економске стране, прогутала пажњу ученика.

Примери су особито поучни онда кад се наводе на месту, приликом посете каквог етаблисмана, или под управом профгсора, или, ако за време распуста ученици сами праве екскурзије и налазе примере, самостално.

Примери се даље допуњују монографијама и специјалним студијама дотичног предмета или по препоруци професоровој или по сопственом избору ученика. Студијама, које ученик врши потпуно самостално, и чији резултат учени« подноси професору као производ личног рада.

Професор сем тога треба да се побрине, што је у социјалну науци много важније но у економији, да ученике спреми за мисију, коју имају као старешине над људима Даље треба да зна, да м је дужност да им да упуства, која ће им моћи служити као руковођа у тешким приликама њихове каријере; и да најзад остварење програма не зависи једино од луче интелегенције, нити од разлога мудрости, већ да у томе важну улогу игра и жар одушевљења и осетљивост срца. Једино у школи може ученик стећи опште идеје, чији му карактер својом застарелошћу или простотом можда изгледа вредан подсмеха, али које идеје журба практнчког живота не допушта да се развију, јер тад нема времена за размишљање. То је оно богаство стечено за време бављења у школи, које ће ученика, кад постане инжењер, оспособити да се инсталативном спотаношћу задахне драгоценим резултатима некадашње тековине. Доиста, ако би се време, потребно за наставу октројисало, то би онда у исти мах била услуга ученицима и интелектијално задовољење за предавача, да развије теорије, које 06јашњавају и дају плода у пракси и писац се радо придружује примедбама г. професора _Каћег-а, који овим речима дефинише карактер ове наставе: „Предавања требају да се прилагоде практичким потребама будућег инжењера, водећи рачуна о интересима индустријског живота, али да се при том не потисне на споредно-место теоријски део 06јашњења основних проблема и основних чињеница целини у животу народно економском. Јер ту лежи вредност образовањаи трајносттековине, коју можемо дати ученицима, не само за њихов први корак у пракси, већи за њихов цео живот. (Види Мабопабкопопце ипа ветецтгБидипа, Еезшеде сећаћеп ат 2 Јапшаг 1906 21 Аасћеп р. 16).

Елементи ове методе, чије излагање изгледа банално, имају утолико већу стварну вредност, уколило су слушаоци мање припремљени за ову наставу, која им је намењена. Студија апстрактних наука или чисте технике нису их ниуколико оспо-