Srpski tehnički list

— 445 —

на грађане и сопственике имања. На ово питање није лако дати одговор из разлога, што ми за општинске велике радове немамо утврђеног никаквог програма, те не знамо који су нам послови најпречи за известан краћи или дужи низ година, те се услед тога често дешава да један посао сматрамо једне године као хитан, друге га године са свим бацамо у позадину а финансирање великих општинских послова вршимо нерационално на парче. У оскудици таког програма ми износимо своје субјективно мишљење о најпречима потребама Београда које би требало извршити у току следећих 5—7 година као и величине капитала, који ће се у најмању руку морати инвестирати. динара 1) Канализација Београда. 10000 000 2.( Обезбеђење обале и пристаниште у колико треба да падне на терет Општине београдске 3“ Оштинске зграде (дом, школе, пијаце и т, Д.) 10.000 000 и 4.) Модерна калдрма 10.000 000 За набројане четири врсте послова може се трошарински приход узети као подлога за финансирање и то према нашем мишљењу за прве три врсте по ', шесто годишњег прихода а за последњу 7, истога. Видели смо да се за калкулацију може узети највише чист приход од 1500000 динара, значи, да се за отплату дуга за канализацију из трошарине може узети свега сума од 00000 динара годишње. Канализација као и остали велики послови општински биће од опите користи за све становнике Београда, те је с тога и логично, да један део трошкова око канализације поднесу сви грађани издвајањем горње суме из трошаринског прихода. Према ранијем прорачуну недостаје нам још сума од 325000 динара, и ми сматрамо да општина има права дз само толику суму наплаћује годишње од сопственика зграда и имања па макар какав систем наплате таксе да се усвоји. Из података пак, које смо изнели о величини водоводних такса, које су стварно наплаћене у години 1907. излази да би такса за канализацију равна водоводној такси била потпуно довољна за покриће трошкова канализације, који се не могу подмиривати из трошаране, и да би евентуално остајао један мали вишак за резервни фонд за веће оправке и проширења канализације. Да напоменемо одмах зашто се ми у Београду морамо ограничити само наове две партије за покриће трошкова канализације:

12 000 000

један део трошаринског прихода и таксе. На страни у новије доба препоручују да се један део буџета за канализацију репартира на општи буџет општински а други, на повећани приход у буџету водоводном. Несумњиво је да увођењем потпуне канализације подземно одвођење кишнице не само што индиректно доноси опште користи грађанима, већ услед њега долази општина и директно до уштеде извесних издатака: на лакшем и јефтинијем одржавању чистоће по улицама, на изношењу снега из улица живог саобраћаја и т. д. те се једна сума од 1—1,50 марке на дужни метар канала одваја из општег буџета нарачун тога подземног одвођења атмосферских талога. Међутим, док год се за општину београдску не буде донео специјалан закон и на основу истог извршила коренита реформа општинске администрације, не може се ни мислити на какво ново оптерећење општег буџета општинског. Како се увођењем канализације повећава потрошња воде што даје водоводу известан вишак прихода : то се поепоручује да се, кад је водовод општински, исти споји са канализацијом тако, да сав вишак водоводних прихода иде на покриће једнога дела издатака за канализацију. Међутим за наше прилике овај начин мора отпасти, пошто ће један део тих везих водоводних прихода бити ангажован за набавку воде за испирање тих општинских канала, а остатак треба трошити за увођење новог једног водовода за поливање и прање улица.

. У изветтају комисије наведени су сви начини по којима се може утврђивати такса за канализацију.

Сви ти начини имају и својих добрих и рђавих страна, али се при избору нарочито треба држати принципа, да наплата трошкова канализације не треба никако да Вод грађана изазива тежњу за што мању потропшњу воде или увођење што мањег броја нужника. Према томе излази, да је најпростоји па и најправедн ји начин установа такса, које се одмеравају према процентима порезе на зграде и имања. На првом месту та пореза представља мерило за вредност имања, друго материјал за распоред такса постоји вел и најзад наплата тога омштинског приреза за канализацију—назовимо га тако—може се вршити једновремено са наплатом порезе на зграде, што утиче на смањивање трошкова експлоатације.

Као приговор овом начину може се истаћи, да би трговинске и сличне зграде, које