Srpski tehnički list

БРОЈ. 12.

не

У Београду недеља 22. Марта 1909. год.

Ме ИЕ а

СРПОНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИ]

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: Наше прилике при надзору над грађењем нових железница. (наставак) —(89)— Раднички инжењери одС. Миросављевића —(91)— О критичким приликама за егзистенцију техничара (свршетак) с ческог од Ј. —(93)Појачање тврдоће бетона. од Р. М. П. —(94)— Стврдњавање цемент бетона, од В. М. П. —(95) — Књижевност Зргауу зројки агсћ. а јп2. У. Кга] Сезкет од Ј. Белешке Да ли зарђа гвожђе уметнуто у бетоп 2 од В.М. П.

—-(96) — Вести. Благајникова пошта —(96)—

Наше прилике при надзору над грапцењем нових железница.

Да неки не би мислили да такав расход од 10—12 9) од суме коштања на технички надзор није претеран но оправдан и нормалан привешћу овде и други пример но из грађења железница на страни ане у Србији.

Пример тај је грађење једне железнице нормалног колосека од 200 км. дужинеа која је коштала 32 милиона динара. Грађење те железнице продужавало се 4 годинемн за све то време утрошено је на сав технички надзор около 1.800 000 динара. Поједине позиције расхода на технички надзор заједно с централном Управом показате су у таблицама [. и [. Цела пруга подељена је била на 2 веће секције а ове се делиле на по 3 односно 4 деоиице. На челу сваке секције стајао је по један шеф а свака деоница имала је опет свога шефа с једним или два помоћника инжењера неколико кондуктера и надзорника.

Из тих таблица се види да је технички надзор на месту коштао мање од 30, аако се узме у обзир и Управа, тад сав надзор кошта мање него 69, од целокупне суме за грађење. Кад се имају још у виду и велике плате каје се овде у Србији не дају тада се тек види како несразмерно много троши Србија на технички надзор при грађењу њених железница.

Шта је узрок тако несразмерно великим трошковима за технички надзорг Зар немарност

надзорних органа према послу и својим дуж-

Не. Та немарност је само један од узрока тога зла. Могао бих и сам претпоставити да сви шефови секције нису овакви, како сам ја овде описивао. Чуо сам и верујем да има и таких, који правилно схватају и свој положаја и своју дужност и добросавесно и с преданошћу служе послу коме су се посветили, али и у секцијама тих шефова трошкови надзора дустижу опет знатну висину.

То је доказ да корен тога зла треба тражити не само у шефовима или месном техничком назору већ га треба тражити дубље. По мојој увиђавности, тај корен лежи у основи организације техничког надзора и производству радова у опште.

Свеж и нов радник упознавајући се постепено с том организацијом невољно долази до чуђења. Изгледа му као да је неко нарочито измислио такву организацију да њоме кочи успех. да оптерети технички надзор и таквим пословима, које би се могли потпуно и без штете изоставити. Обрачунавање појединих радова врши се најтежим начином, троши се време на педантно пројектовање објеката чија је стварна вредност мања од коштања самог рада на пројектовању; инжењери у секцији губе време на раду који би с истим успехом могао вршити јевтинији радник цртач или надзорник.

Бар такав утисак чини организација посла на секцији у којој ја служим, но на основи тога поредка може се судити донекле и о реду у другим секцијама и о организацији грађења железнице у целој Србији.

Место детаљног претресања организације

ностима може бити једини узрок томе злу2 | посла на грађењу железница у Србији ја ћу