Srpski tehnički list

— 186 —

„прљавим сликама“ и желе их заменути другим. Њихова образованост и интелеггнција не достиже да разумеју важност и драгоценост ових споменика. Колика је разлика између данашњих калуђера и некадањих, у чијој се средини развијаше и цветаше просвета српска! Многи фрагменти орнамената, капитела и т.д. изгубљени су само због немарности наших калуђера. Њихово неинтересовање иде тако далеко, да они мало или готово ни мало не позпају историју оне задужбине у којој су. Ретко који старешина манастирски да има какве забелешке или ма што, што би о историји самога манастира причало, ма и у најглавнијим потезима. Често пута неможете од њих добити, ни толико објашњења у колико се она тичу самих слика у цркви. Ми се морамо дивити толикој затуцаности и немарности, која нас на жалост, кошта наших споменика, који поред свег богатства самог манастира пропадају услед немарности њихових старешина, Да су наше старешине манастира оставили бар мало записа о самим манастирима и о времену и обиму њихових оправака, нама би тиме веома користили, јер би нам у многом растерали ону таму о првобитном изгледу многих манастира; уједно би нам саопштили и све оно што је предањем. до њих дошло. На жалост то готово нигде није учињено, наћићемо све друго, само оно што очекујемо нећемо наћи.

Ми не можемо, на овом месту, да исцрпно говоримо о унутрашњем декоративном живопису наших старих споменика, из разло га, што исти није толико проучен да би се могли изводити позитивни закључци. С тога ћемо то оставити за други пут а овде само нешто укратко да проговоримо о систему и техници старог српско-византиског живописа.

Уњутарње декорације зидова старо српско-зизантискик спохљеника, према досадањеа испитивању у Краљевини, своде се поглавито на живопис, који се по зидовима мање или више очувао. Ми нисмо наишли ни на мозаик нити на инкрустације, но обе ове врсте декорација налазимо сликањем подражаване. Све ово показује да су сликари, који нам нису познати, имали за угледе богатије приме-

ре, одакле су према средствима и пооража-

вали бојом, оно што нису могли правим материјалом да учине. Код свију старих мзнастира. код којих се живопис колико толико очувао, видимо извесан систем у подели површине зида. Видимо да је сликар разликовао сокл од осталог дела, да га је покрио сликаним, веома лепо подражаваним, инкрис-

тацијама разнобојног камена, по свима пра. вилима о техници камена; или је сокл покривен драперијама односно ћилимовима, са сликаним наборима и шарама, па чак и алкама о којима је ћилим обешен. Изнад овога сокла долазе фигуралне преставе по зидовима и сводовима. Први ред слика, одмах изнад сокла, одвојен је од осгалих слика једном хоризонталном пругом, обично орнаментисаном. Код већих манастира ову пругу замењују низ медаљона оперважених змијастим орнаментом сликаног мозаика. Поједине преставе одвојене су мрким или мрко-црвеним пругама. Орнаменат долази само на оним местима где су биле незгодне за упогребу фигуралне преставе, дакле обично код узаних појасева лукова и довратника и прозора и т. д. С тога је и орнаменат код унугарњег живописа наших старих споменика сиромашан и обично употребљаван на истим местима. Не желећи да се овде упуштгамо дубље у разлагање о самом живопису, остављајући дао том на другом месту проговоримо, да се задржимо на самој техници живописа. Одмах морамо да изразимо сумњу, да ми код старих српских византиских споменика имамо посла са фрескама. Што нас наводи да сумњамо да је живопис старих српских споменика друге технике, по нашем мишљењу сликан са бојама са воском, а не фреско, то су ови разлози: фреско живопис, као и живопис са воском у фрескама, што се тиче интензитета боја и светлости имају у многоме сличнога. Слике сликане бојама са воском у многоме су отпорније од фреска, јер восак боље против стаје влази и непогодама но сам малтер. Ако погледамо оне слојеве живописа, који су један преко другога извршени, сваки на засебној подлози кречнога штука“), онда нам мора упасти у очи она масноћа доњег дела живописа која није допустила да се горњи кречни слој интимније веже са доњим, већ се врло лако љушти. То нам тврди да овде имамо посла са воском, јер да је фреско, онда би ови слојеви били много тешње везани. Закречавањем фреска неби се могао креч тако лако састругати као што је то случај у Каленићу; што опет сведочи да је сликано воском. Фреске изложене утицају влаге и непо годе, неби се онако очувале као што су се очували многи делови слика на фасадама наших старих задужбина, који нису директно са малтером отпали. Онај натпис на кули Цара

добивен од чистог му је квалитет тако

#) По нашем материјала и то

мишљењу овај је креч печењем мермера, те

' одличан.