Srpski tehnički list

— 364 —

мати да носи један од највећих канала. Висина профила 265 а ширина 250. Дно као код већих испуста састоји се из две равне површине нагнуте 1:5 ка средини и патосане керамитским цигљама. Овај је канал још у раду (спада у МГ деоницу), у њему има још да се доврши патосање, Канал још није пуштену функцију, само чиста вода из дренажа уведена је у исти. На крају овога канала близу изласка учесницима екскурзије приређено је једно пријатно изненађење. На нарочито спремљеном поду били су постављени столови са богатом закуском коју је за госте припремило Техничко Оделење Прометне Банке која извршује МГ деоницу канализације. Уз закуску су пале и две лепе здравице одг. Ј. Стефановића проф. Универзитета и г. К. Главинића председника Удружења, који су изразили своје задовољство, што су се српски инжењери и српски предузимачи показали потпуно дорасли, да извршују тешке пословеоко каналисање вароши, који су за нас у Србији доскора били једна новина. У одговору на ове здравице инжењер М. Павловић истакао је да српски техничари имају да ахвале првенствено својим старим професорима за знања која данас у пракси примењују и с тога је наздравио г. К. Главинићу као наставнику већине присутних инжењера а специјално још као пређашњем председнику општине београдске, коме се има захвалити што је први приступио извођењу великих радова у Београду, и под чијим су председништвом и израђени већим делом канализациони радови које су гости данас прегледали.

Екскурзија је завршена проласком кроз главни колектор испод Радничке улице, који има сличан профил каоми дунавски изливник (= 8/,20) и разгледањем велике каскаде на пресеку Позоришне и Душанове улице на коме се месту спајају и три колектора из Душанове, Позоришне и Видинске улице. Кроз силаз за каскаду учесници екскурзије изашли су на улицу и око ! сат по подне разиш„ли својим домовима.

А.

Последице при зидању са малтером

неправилне смеше. од професора Ј. А. Клеса у Делфту

(свршетак)

Преко пута села Лента код Нимегена, постоји камени мост, и стубови истог опкољени су песком једног великог спруда. На тим стубовима може се опазити чудновата појава, јер цурењем течности из њих образује се у песку смеса као кит, а кад се око стубова откопа песак, онда на спојни-

цама зида остане пешчана тврда кора, и на дубини 0.75 м. виде се нови конгломерати, истина врло мале тврдоће. |

Мислило се да ће овај распад малтера продрети даље у унутрашњост зида, и тиме имати уплива на стабилност зида, али бушењем рупа увидело се да ово још није наступило, премда је ипак примећено да је цурење течности имало уплива, јер су донекле остали трагови и шупљине у зиду

Поучне резултате дало је и посматрање једног железничког моста за превод пута, зиданог пре 50 година у близини Аренхојма,

При рушењу зидова тог моста видло се, да су исти скроз влажни и излокани, и да су горњи слојеви сасвим без везе, пошто су били највише изложени влази, а унутрашњост зида проткана је ситним млазевима услед истицања течности, и местимично су се наслагали танки сталактити, при сушном добу године.

Има безброј случајева где је зид поремећен услед рђаве смеше, но међу тим многим поменућемо само још два значајна случаја

Први се тиче старог холандског испуста у Лојдену озиданог од цигаља пре неколико стотина година. који је порушен 1875. г. па је, као узор старе домаће архитектуре, поново васпостављен у

' дворишту делфтске политехнике, итоу креч-це-

мент малтеру, како то беше уобичајено при зидању државних грађевина, Међу тим већ после неколико десетина годи-

| на, сваки је могао приметити последице, јер је та

старина, која је пркосила вековима, на многим местими била покварена, а са неких је се цигаља по неколико сантиметра окрунило. Тако исто могло се видети и на копенхашкој обновљеној берзи, да се доста пешчар-камена окрунило.

Други је случај са великим фабричним димњаком у Оденбушу, који је у трећој години по довршетку морао бити демолиран. Тај је димњак био озидан у сразмери: ! цемента 2 и више креча, а 3 или још мање од 3 песка. Шупље цигље не беху једнаке тврдоће али зато нису биле рђаве.

Ради испитивања тврдоће цигаља узето је из подножја димњака неколико „одломака који су се врло лако вадили. Притисак је износио од 61 до 994 кг. на 1 квадр. сантим. док је оптерећење у подножју димњака било 4 кг. на! к. с. Каквоћа цигље била је овде споредна ствар, и само у толико би се могла узети у обзир, што је рђаво састављен малтер много више дејствовао на ове порозне цигље, но на јаче печене. Велика топлота у димњаку потпомогла је у толикој мери кристализацију, да су се цигље распрсле.

Од неког времена добијамо извештаје из Немачке, да многи загатни зидови долина пропуштају воду, чему се не треба ни најмање чудити, кад