Srpski tehnički list

на турској страни до висова што окружавају „Жогајско блато на црногорској страни у ширини једно 16 — 18 километара; после, кад ова велика вода опадне остане ту мноштво баруштина, излегу се милијарде комарца, који преносе—као шло је познато својим убодима на јадне становнике овога предела маларију — грозницу. Сав ваздух је окужен тако да је на становање човеку онемогућено због чега ту готово и никаквих села нема но само ретке поједине колибе и куће (арнаутски „2рја“). Како би ту онда железничко особље становало! Пруга и станица би се морала подићи бар 1м над највишу познату воду у Бојани, цео насип са стране дуж Бојане калдрмисати и врбама густо засадити и цело језеро Лунерско исбагровати на дубину просечну од најмање 4 метра, што би изнело од пр. 4.0м Х 1700м дуж. Х 800м шир. = 5,440.000::3 и то са довожењем на пругу по 2д. рачунајући, коштало би на 10.880000 дин.; док напротиву Медовој немамо више да багерујемо но неких 500м дуж. Х 280м шир « 3м дубине = 420.000м3 по 24. = Коштаће

840.000 дин. Истина је: пруга од језера Лунерског до Ска-

дра била би дугачка само 23.3 км. даклем 12.2 до 12:6 км. краћа (као што ће бити ниже изложено), али због гореописаних здравствених незгода (ни један чиновник не би ту хтео да служи) због ве иког трошка око уређења пристаништа и осигурања пруге, и услед опасности да улаз у пристаниште буде засут муљем и талогом из Бојане и због тога што на читавих 20 километара ло пред сам Скадар нема на прузи овој ни једно веће место — село (Обод над Бојаном спрам км. 13. лежи на десној обали Бојане) док напротив на траси од Медове лежи важно место Љеш са целим његовим залеђем пола „Задриме“ и „ЈБешка Малесија“ (као н. п. на прузи Београд Ниш станица Јагодина са целим срезом Беличким а готово и Левачким) и до Скадра даље нижу се повећа и“ неколико великих села једно за другим поред пруге с' ове ис' оне стране реке Дрима. Овај знашан месшни промет, који се може очекивати на прузи Медова — Љеш — Скадар сасвим би био изгубљен, ако бисмо усвојили трасу од језера Лунерског ка Скадру.

Узмемо ли још у обзир и тај факт, да би се траса од Медове ка Скадру могла да скрати једним тунелом од пр. 800 м. дугачким, под брегом „Ренцит“ (место „кућа шути“ раја 5иН) избушеним у кречној стени — дакле неозидани, између км. 2 до км. 10,0 за 4,3 км. тако, да би на км. 10.0 близу села Балдрина имали на варијанти само Км. 5.3и у Скадру у место км. 40.0 само 32,7 у којем случају (—т. ј. ако би извршили ову варијанту са тунелом под кућу Шути), постројили би станицу за град Јбеш код км. 4,8 близо тамошњег дворца „Дем Елеси“ (5рја Пет ЕЈезј), удаљеног од града ЈЂеша за 2.5 км; и даље ако посматрамо ушће ре-

' 4. м. широк, (даклем око

87 —

ке Дрима, која лежи од пристаништа Медовског на југоисток, удаљено за 9.4 км. (мерено по обали морској) и видимо да река Дрим на своме утоку у море има скоро тачно западни правац (мало ка југу скренути), одмах ћемо доћи до уверења, да је опасност од зашрпања пристаништа Медовског муљем — који носи Дрим за велике воде, — много мања, готово никаква, но што је код језера Лунерског, и да треба онда са пругом, — и ако дужом поћи из Медове. Ако би још какве опасности било, да ће Дрим затрпавати ово пристаниште, томе се може стати на пут једним насипом од крупна камена (моло) насутим у гравцу југозападном од км. 1.0 пруге вертикално на правац обале, до дубине морске од пр. 9—10 метара, који ће се насип калдрмисати са стране ка пристачишту.

Згоднога и јефтинога материјала (камена креч ног) нађе се одмах преко пруге у брду „Ренцит“ где се може отворити мајдан, и из пројектованог усека пред тунелом и из самога тунела добиће се таква количина камена, да се може овај насип, од пр. 620 до 640 м, дугача«, просечно 5 м. висок озго бот: у профилу или 38.400 м. садржине) лако и јефтино насути. Овај насип (моло) браниће уједно и пристаниште од југоисточних и јужних ветрова (од „зтоссо“); од „боре“ — северозападног бурног ветра заштићено је пристаниште медовско самом природом, то јест једним висом који се у море пружа, одвојив се од брда „Ренцит“ правцем југоисточним. –

На овај начин т. ј. извршењем овде предложене варијанте изм. км 2и 10 скрати се цела дужина главне пруге на турском земљишту до Мердара од 9269,5 км. на 262,2км.

У осталом уверен сам да ће се моћи, особито на Косову пољу, на Малом Косову (Подујево), у долини реке Дренице, у „Лапушнику“, у долини реке Мируше и Белога Дрима, око Бродосане детаљном студијом пруга ова још знашно скрашиши

| а да се односи око успона и падова не погоршају.

јован јирачек вл. аут. грађев. ИНЖЕЊЕР, бив. инспектор дирекције Со ДОЛ

Храњице, (у Моравској) 1 Марта, 1910. год.

Техничка Настава.

Резулшаш овогодишњег припремног и стручног испита на инжењерском одсеку нашег Техничког факултета 1. Припремни испит.

Пријавило се на испит 55 кандидата и то нових 18; старих, који су имали да полажу поновне испите из једног или више предмета 32; за понав-