Srpski tehnički list
БРОЈ 49.
У Београду Недеља 5. Децембра 1910. г.
ГОД. ХХ
СРПСКИ
ТЕХНИЧКИ ЛИСТ
ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА
САДРЖАЈ: Регулација Београда Ј. Т. С. стр. 361. — Статистички преглед саобраћајних резултата Српских Државних ЖелезЕ ница за 1909 год. Свет. Ж. Михајловић стр. 362—Општинска посла. К. стр. 367. — Правила о полагању испита за предузимачеби инсталатере канализација имања у. Београду, стр. 367. — Вести: Објава о стајуњу имања о кана-
лима. Грађевинарске вести стр. 368. —
Регулација Београда.
Свима старијим колегама биће познат стари начин регулација наших градова: начин регулација на парче. Инжењер је махом подносио ситуациони план једне улице и у плану уцртане предложене регулационе линије за нове фронтове. У плану су црвено шра-
фиране или обојене зграде значиле зграде
од тврдог материјала а жутом бојом су означене зграде од слабог материјала. Обично су фронтови зграда од тврдог материјала били пресудни за повлачење нових регулационих линија. Података о висинским котама или је било или није било.
(Остатак таквог начина рада у Београду преставља нам данас крај испод Народног
Позоришта. На пројекту тог дела регулације |
Београда радио је пок, инж. Сјеницки.
Мало је чудновато, да се то могло десити у Београду у сразмерно скорашње доба. Јер треба знати, да је стари инжењер и професор Велике Школе Е. Јосимовић готово одмах по предаји градова предлагао био, да се начини план постојећег стања, па да се онда лениром преко кућа изврши распоред улица за нови Београд. Биће познато, да је г. Е. Јосимовић предлагао да се проведе улица од старог, сад већ порушеног, двора до града, тако да се из двора види град.
Пок. Е. Јосимовић и Зарић израдили |
су и ситуациони план старог Београда и то
детаљан плану ком су уцртани не само фрон- | тови кућа, већ и границе имања и сви 06- |
"јекти у вароши. Задуго је тај план био једи"ни план Београда. Али се и с развитком државним морало
| раскрстити најзад и с тим регулацијама на
парче. Донесен је закон о местима по коме је
| свака варош у одређеном року морала изра"дити ситуациони план постојећег стања зајед-
но с пројектом регулације и нивелације. Инжињери су имали пуне руке посла. Регулације су предлагали махом општински
" одбори у споразуму с инжињерима а два су | министарства одобравала регулационе и ни| велационе планове; министарство грађевина и
министарство унутрашњих дела. И сад су си-
| гурно у оба министарства пуни тавани тих | планова.
Деведесетих година већ је Београд добио свој ситуациони план што гаје радио Халачи. У том плану су уцртани фронтови постојећих улица и уписане су висинске коте. | На основи тог плана приступило се пројекту регулације.
То се радило комисијски. Некако је у Београду била завладала манија за комисиј» ским радовима. Комисије су радиле и пројекте за канализацију и кеј. У комисију за регулацију изабрано је из тадашњег општинског одбора неколико инжељера, трговаца и других грађана, Председавао је садашњи пред| седник министарста а један члан био је и пи| сац ових редова,
Није могло бити јединства у раду комисије, која је састављена из много људи и људи најразличитијих па и несређених погледа
на уређење вароши. Нико није носио одго-