Srpski tehnički list

БРОЈ 50.

Београду Недеља 12. Децембра 1910. г.

ГОД. ХХ

СРПСКИ

ЧЕ

ЛИ!

ОРГАН УДРУЖЕЊА (СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: Регулација Београда. Ј. Т. С. стр. 369. — Директор техничких радова општине београдске. А. стр. 370. — Предлог за преправку главне дуваљке, огњишта и тендерске кочнице теретних локомотива серија 51 — 737Милан

Гребенаровић диплом. маш. инжењер стр. 371 -

— Правила о полагању испита за предузимаче и инсталатере кана-

лизације имања у Београду (свршетак) стр. 378 — Објава о томе стр. 374.—Водено стакло М. стр. 374— Погодба о наплати такса са електрично осветљење у Београду стр. 374.-—Општииска посла К. стр. 375.—Администрација: Правила о поступку при расписивању лицитација за израду нових грађевина. М, стр. 376, — Вести: Стечај за

самоуправног инжењера стр. 376. —

Регулација Београда.

У прошлом броју Српског Техничког |

Листа изнели смо предлог за израду плана регулације наше престонице путем стечаја и наговестили смо, да је за расписивање стечаја потребно израдити колико толико одређен програм, и спремити потребан технички материјал који за сада још немамо.

ли, има извесних радова којима би могла општина приступити у споразуму с министарством грађевина или још боље у споразуму с двојицом тројицом наших архитекта, који су се бавили студијом о уређењу градова.

Многи регулациони фронтови не би се смели сад мењати и то на жалост баш у крајевима где су учињене понајвеће погрешке, у крају испод позоришта и на западном Врачару, а и на многим другим местима. То- ће знатно отежати решење питања о украшавању Београда. Али баш ту може много што шта да се поправи.

Ми мислимо да би се по свима стрменим а широким улицама могло помоћи на та; начин, што би се испред кућа или по средини улице начиниле баште. Општина би имала рачуна да уступи земљиште сопственицима дуж улице под условом да се сопственици постарају за подизање украсног растиња и подесних ограда, ако би се решило да се баште подагну дуж фронтова. За саобраћај би требало оставити само најпотребнију ширину за мимоилажење двојих кола. Тиме би се много уштедило на калдрмисању коловоза

и тротоара. Истина отежала би се веза улице с појединим имањима, али те тешкоће ни| су несавладљиве.

У Београду има неколико улица и крајева где влада грдна ветрометина. Кад дуна Кошава онда се улицом краља Александра готово не може проћи, а између апотеке г. Ђурића и Позоришта ветар је тако јак, да носи капе с глава.

Код позоришта би било сразмерно лако поправити поменуту незгоду и у исти мах улепшати трг на ком је споменик Књаза Михајла. Могла би се Позоришна улица између Коларчевог имања и Позоришта затворити једном рачвастом покривеном пасажом, која би се сигуно богато рентирала.

Слично би се нешто могло урадити и у улици Краља Александра. Писац ових редова предлагао је једном приликом да се на завршетку улице — код Малог Балкана — подигне висок резервоар за снабдевање водом горње зоне Београда. Та би кула у исти мах могла бити и леп украс за Београд, ако би се згодно архитектонски обрадила. Можда би то мало више стало но сад пројектовани резервоар на Смедеревском друму изнад „Седам Кућа,“ али би се тај вишак накнадио можда тиме, што би се просторије те куле могле корисно употребити за разне потребе општинске трошарине, водовода и 1, д.

Ако се не варамо пројектовано је, да се Крунска улица продужи садашњим правцем чак до рејона. Ово би била погрешка, јер је и та улица изложена јакој Кошави као и улица краља Александра. А сем тога земљиш| те је испреламано, тако да од улице Браће