Srpski tehnički list
БРОЈ 51.
ГОД. Х
У Београду Недеља 19. Децембра 1910. г.
СРПСКИ
ТЕХНИЧКИ ЛИСТ
ОРГАН УДРУЖЕЊА
САДРЖАЈ: дуваљке. — В1азгоћг,
СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА
Регулација Београда Ј. Т, С. стр. 377. — За уређење Београда В. М. П. стр. 378. -– Предлог за преправку главне Копиз — огњишта и тендерске кочнице теретних локомотива серија 51 — 78. (наставак) М.
Гребенаровић диил. маш. инж. стр. 378 — Париске подземне железнице (наставак) Ј. стр. 381 — Мак Кинлијев мост у Сен Лују М. М. АЋ, стр. 381 — Погодба с електр. друштвом (свршетак стр. 382 — Општинска посла К. стр. 383 — Вести: Члановима Удружења, Грађевинарске вести. стр. 384 — Благајникова пошта. стр. 884. —
Рагулација Београда.
У прошлом чланку ми смо изложили неколико напомена о програму за нову регулацију Београда. А данас ћемо да бобројимо неколико јавних грађевина, које ће се вероватно ускоро морати подићи у Београду.
Биће и ширем кругу читалаца познато, да се већ неколико година говори о томе, како треба на основи ануитета створеног од годишње кирије што разна надлештва плаћа„ју за приватне грађевине у којима су смештене, учини зајам који би се употребио на зидање грађевина за разна надлештва. Мислило се на зграде за сва министар-
за школе и т. д. Ми ћемо од свију других грађевина изабрати грађевине потребне за наш Универ-
ства,
зитет, И о њима ћемо Ае неколико речи. „Капенан Мишино Зданије“, у коме је
сад Универзитет и Народна Библиотека, постало је с развитком школе недовољно не само за цео Универзитет већ и за сам један одељак његов, за нашу технику,
Већ сад је Универзитет распарчан у неколико грађевина.
Одмах испод Класне Лутрије смештен је један одељак филосовског факултета. У Опсерваторији други, у Ботаничком врту трећи, на старом гробљу четврти; сад су семинарии библиотека правничког факултета смештени у нову задужбину пок. В. Красојевића бив. ужичког владике. Механичка радионица одсека за машинске инжењере као и завод зае-
|
лектротехнику смештени су у подрумима „Капетан Мишиног Здања,“ где их попада рђа од влаге. Салу за светосавску прославу зау-
| зела је [1 година техчике и сада је недовољна
за више од осамдесет ђака. Техничка настава пати због тога што будући инжењери и архитекте морају заједно са философима да слушају опширне курсеве из заједничких предмета. Техника дакле треба да се одвоји не само у засебну зграду већ и да добије засебно наставничко особље. Јер већ се сад јавља потреба за отварање нових одсека на техничком факултету,
Зато је Универзитетска Управа одмах по проглашењу Велике Школе за Универзитет учинила предлог Министарству Просвете, да се подигне нарочита зграда зл Технички Факултет, и архитекгонски одсек тех. факултета израдио је и детаљан програм као и прибл :-
' жан предрачун за нову зграду. ЈЕ
Сем тога сам закон о Универзитету наређује у једном параграфу, да се сваке године има из редовног буџета одвајати по 100,000 динара за фонд из ког би се имао подићи медецински факултет.
Најзад на Универзитету се има основати и пољопривредни и фармацејски курс:
Ми ово све побројасмо зарад тога да читаоци увиде како су доиста стварне и преке потребе за подизање грађевина за Универзитет. Мислимо да не треба нарочито нагласити да постојејслични и јаки разлози и за подизање зграда за поједина министарства, за железничку дурекцију, за Управу монопола, за гимназије, за реалку, за основне школе, за