Srpski tehnički list

— 255 —

2.) Киша пада таман тако дуго да у крајњем

профилу наступа највећи сл. 10.

8.) Киша не траје тако дуго и тад у крајњем профилу не наступа највећа дубина воде (сл. 11.) Циљ овог хидротехничког проблема састоји се у томе да се одреди теоријски највеће могуће отица“ ње за дотични слив. Зато се с правом може прет“ поставити најнезгоднији случај кише т. ј. практички највећи могући интензитет и равномерну поделу кише која што могуће дуже пада по целом сливу:

Коефицијенгт брзне х одредићемо мерећи: количину при наступању велике воде у времену 1 О! хб Ма Фт%

91 рубу ту, | 69 Б Ла ф (Ек) –

За најнеповољнији интензитет кише г“ задати слив не можемо узети највећу некад посматрану кишу него се с обзиром на величину стицања могу водити рачун о трајању кише. Разложимо овако: За дани слив а у његовом крајњем профилу оћемо да израчунамо највеће отицање воде. Да бисмо то постигли нацртајмо криву линију а сл. 12 која преставља узајаман однос између највећег интензитета и сразмерно највећим трајањем појединих киша.

У погледу на ове периоде има неслагања теорије и праксе. Теоријско отицање почиње у исти мах кад почне киша падати а престаје за бесконачно мало времена по престанку кише. А у природи отицање почиње после извесног времена пошто почне киша а тако исто се оток и заврши такође доцније. Ако дуго време није падала киша, онда земљ! ваздух и растиње, у знатној мери упија кишу с почетка; ова особина потпуно исчезава кад и даље пада киша. И обратно, кад престане падати киша та се особина јавља у најмањој мери и расте (сл. 16.) ·

Овај променљиви уплив потребе у води из. ражава се у отицању коефицијентом “, који треба сматрати као скуп свију уплива што дејствују на отицање воде и треба га одредити за дотично земљиште из што већег броја непосредних мерења као најпогоднију средњу вредност.

(Наставиће се.)

максимум дубине воде

х

БЕЛЕШКЕ Нова централна стеница у Лајпцигу. Нова велика железничка станица у Лајпцигу, кога се довршује, већ је великим својим делом предата саобраћају. Она је подигнута на месту старих желећничких станица које су носиле имена; Тирин-

шка, Магдебуршка и Дрежђанска. Ово ће бити заједничка станица за железничке пруге Пруске и Саксонске. За већину возова биће она завршна станица. А за возове који служе за директну везу Веп — Герае = Ној и Огездеп — Магдеђиге ка Тирингелу — биће чеона станица. Путничка зграда служиће пола за једну а пола за другу железничку мрежу: западни део заузеће пруска железница а источни саксонска.

Двадесет и шест колосека, који ће непрестано служити за одлазак и долазак нормалних возова, положено је тако, да је избегнуто пресецање главних колосека у нивоу шина. Колосеци за гарирање путничког возног материјала (сачекивање на станици) уметнути су између главних колосека и подељени су у неколико праменова која су намењена поједивим пр вцима вожње. Између колосека за одлазак и долазак наизменачно су уклопљени перони за путнике и перони за пртљаг којима се прилази попречним подземним ходницима. Трећи подземни ходник намењен поштанскоје служби има излаз у један варошки поштански одељак ван станице. Четири подужна подземна ходника спајају међу собом ходнике за пртљаг и канцеларије за предавање и издавање пртљага. Кад грађевина буде довр'џена зауземаће 16.000 квадратних метара земљишта.

С једне и друге стране ове грађевине инсталирана су оделења за пруску и саксонску железничку брзовозну службу.

Ово дгоје спојено је подземним ходником, испод главних колосека, на предњем делу колодвора (НаЏе). Роба се преноси вагонима, које креће уже без краја. Вагони с брзовозном робом који имају да пређу с једног колосека на други, врше тај прелаз тунелом испод главног колосека. Овај ће тунел служити и за поштанске вагоне за које постоји нарочита станица.

Станица за робу састоји се из два дела: Један за приспелу и један за одаслату робу. Овај други има озубљен перон с потребним скретницама. Има антрпот за цереалије. Овај ће антрпот заменити досадашњи општински. Даље има место за истоваривање, снабдевено с дизалицом као и места која ће се приватнима давати под закуп за смештање робе

Да би се олакшала служба и да се на што мању меру сведе прелаз главних колосека постоје две ремизе једна с једног краја а друга с другог краја главног колосека. Ове су ремизе полукружне,

Грађење је одпочето 1902 године и рачуна се да ће бити довршено 1915. год.

Детаљан опис са сликама могу читаоци наћи у часопису: (Огсап Нг фе Ропзсћине дез Реп

Ђаћпптезеп5 од 1 априла о. г, Саопштио Ј.