Srpski zanatlija : kalendar sa slikama za 1890 godinu
равједињену радну снагу у једно. Док су радили сваки за се с кашталом од по 10 дуката, са по једном вртешком, обртаљком, са слабим привредним средствима ш несавршеним пећима, дотле нити су могли набавити спровину добру ни у довољној количини; нибу могли израђивати робу | лепу, добру, јевтину ари том брзо. Сад пак кад ву се удружили њих, рецимо, десет, створили бу приличан капштал. (О толиком сумом могу од један пут набавити у већој количини добру а јевтину спровину. Та сировина може дуже летати, те тиме постати боља. Могу се набавити бољи алати, могу се помоћу њих од боље сп| ровине израдити бољи и јевтинији производи. Између гричара, који бу као занатлије израђивали сав производ од почетка па до краја, поделиће се рад, п тиме, потрошком мање радне снате и за краће време пропзвешће сви скупа у једној радлоници више него што су икад могли | пропзвести укупно кад су радили сваки За 00 у својим радионицама.
Ти су се гричари удружили међу собом и својим капиталом и својом радном снагом; привредна су средства у рукама оних који их птримењују, који њима раде, па и плодови рада припадају онима чија су привредна средства и рад. Од пређашњег гричарског заната створена је грнчарска манисактура, велика радпоница с потанко изведеном поделом рада; од пређашњих раштрканих, немоћних и невештих грнчара створена је гричарска задруга, у којој су они задругари; од ситних капитала и растурених привредних средстава створена је радња јака капиталом и снабдевена најваврттенијим алатима. Таква радионица, састављена од састојака 3анатлиских, заменила је занате; тако изведен прелаз заната у манисактуру није оставио без коре хлеба посгојеће занатлије, на против, он их је удружио, они су постали јачи; и сад бу, овако уређени, у стању да се боре и са страном оваквом индустријом и да не даду да се ствара код нас капишталистичка индустрија 6 оним рђавим последицама, што их данас виђамо на западу.
Дакле, прерађивачке задруге, у којима ће привредна средства и радна снага бити једних истих привредника, јесу установе, у којима се ) може извести манифактурни начин производње
(а
1
.
__-вј
без оних штетних последица на западу а ба свима користима што их удружени рад и подела рада донови.
Овај нам је пример показао, како занати, могу прећи у задружни мануфактурни рад. Али има и таквих заната, који су бе толико развили, да бе већ не налазе у мени мануфактурној, него ве налазе у мени машинске производње. На пример, ткалачка радња. Ткалачка је радња најсавршенији начин машинске производње. Памук, на пример, не вади више из памучних чаура рука човечија нето машина, која та п од 6емења чисти; не чешља га и не преде рука прељина него машина; не снује основу и не мота потку рука вредне домаћице нето машина, не птритискују пожнице ноге него машина, не баца чунак и не набија набрдилом рука ткаљина него мапшна — све ради машина од почетка до краја. Ту је с таквом машинском пропзводњом, б таким тнањем, где ткаља само стоји поред разбоја и гледа уморно у чунак како промиче с једнога краја платна на други, не могуће борити се | нашем штротеком ткачу. Матина се 6 матином може борити, фабрички пропзвод 6 Фабричким, али не занатлиски 6 Фабричким ; овде је борба тежа ако не п немогућа.
Али п ову сметњу може отклонити само удружени рад и капитал наших ткача; ако не могу одма да почну платно ткати Фабричким начином, мното им је поможено и само тиме, што су се удружили, што тако удружени могу јевтиније куповати сировину и што се могу користити свима последицама, што их даје удружени мануфактурни рад. Мануфактурни начин тиања пре може одолети Фабричкој индустрији, пре се може мануфактурно ткање оснажити да постапе Фабричко него ли занатлиско.
Ова два примера показују у шта се морају најти занати преобразити; они нам казују да у новим привредним облицима могу бити садање занатлије задрутари у манутактурној или Фа бричкој ттроизводњи, или могу постати надничари или плаћени радници срећних богаташа. За земљу је боље кад нема сиротиње, томе треба сваки да тежи, Задружна производња спречава постанак сиротиње, а приватна капиталистичка производња рађа је. Ко жели да са занатима
да