Srpski zanatlija : kalendar sa slikama za 1890 godinu

~

5) "а

(“=

6

а (

Џ а

добру племићском израђивали прерађевине. Ма да је теже било одбећи, од свога господара, ипак му је лакше било настанити се на слободном земљишту и отпочети занатлиски рад, него ли земљораднику, јер своја привредна средства — радну снагу и алат — могао је понети собом, или сам израдити или набавити на слободном земљишту. Осим ових одбеглих господарских занатлија било је и таквих, који су ницали у самим варошима, које су биле слободне, ван домашаја, властелинске власти. Ови ови пмалп су пред очима уређење разних занатлија на имању господарском: овде су занатлије, за израду одела, обуће, покућанства, земљорадничких справа и осталих намирница, радили под надзором мајстора или старешине, кога им властелин постави: радили су у радионицама, у којима је владао потребан поредак; у њима је рађено по извесном плану. Одбегле занатлије, пренели су собом п само ово уређење, и власт властелинску гледали су да замене општим споразумом. Занатлије су на имању господарском били у некој заједници по вољи господара: њима је управљао старешина, кога је господар поставио; а варошке занатлије удружују се п управљају се по начелу самоуправе. Вароши п еснафи толико су тесно везани међу собом, да су извесне вароши постале кад су еснафи постали. А кад су једном вароши основане по у њима се еснафи зачели, онда су они отворили врата занатлијама из околних села. Података о еснафима имамо из 11 и 12 века, али по свој прилици —

постојали су они још ранпје, на читавих два века пре овога времена.

Кад проучимо живот еснафа, можемо у њима спазитп две крупне поделе у времену, два перпода: један који обухвата средњи век, дакле до 15 столећа, кад је еспафима бпо смер, да уреде рад, да у производњу п у тадање привредне односе унесу известан поредак. Алп у почетку 15 века почиње се прелом. Дотле је еснафима била тежња, да уреде рад на начелу једнакости п да оспгурају свакога члана свога, а од тог доба, еснафи су постали установе, којима се сгвара привилегована

мањина. Својим уређењем еснафи су постали сила, |

и ступању у еснаф почели су стављати многе препреке. У место родитељских односа између старијих и млађих, истиче се начело пмућности, које тежи да потчини себи рад.

До 15 столећа еснафи су били потпуно самоуправне установе. На врху еспафске Управе стајали су старешина еснафа п чланови управе: Они су сами расправљали своје занатлиске спорове, прегледали су робу, итд. У то време, кад је још мало било вере у судство, кад је оно бпло ретко пи кал је било скопчано с великим тешкоћама водити парницу, а кад су с друге стране

еснафи желели да очувају своју самосталности осигурају се од спољних насртаја на њу, онда је појмљиво што су се отимали, да они сами буду судије својим члановима иу осталим грађанским споровима. Они су у овоме устели.

Они се нису задовољили тиме, што су добили право да расправљају своје правне спорове, онп су се старали да п општинску Управу узму у своје руке. Њелећи да заузму виђени положај у правним и политичким пословима, они су пазили и кога ће да приме у своју средину. Чланови еснафа не смеју Опти ванбрачна. деца, не смеју бити властелински робови, „морају бити као голуби чисти“,

Поред свију ових захтева, еснафи су захтевали да њихови чланови буду вешти радници, тежили су да својом вештином стеку лепо пме код својих суграђана. Добар пропзвод служи на част произвођачу, а рђав каља цео еснаф, за то су захтевали од својих чланова да буду савесни спрам потрошача п да продају само добру робу. Сма-= трајући привредни живот вароши за своје дело, мотрили су да се не пзопачи, за то су надзиравали да мера буде права, да метали буду извесне пробе и да је роба добра. Имајући у својим рукама привредну полицију, мотрили су строго да се врше еснафске наредбе. Било је заклетих надзорника еснафских, који су обилазили радионице, и тешко ономе мајстору, код кога су налазили робу, која није одговарала еснафским прописима: одузимали су такву робу и мајстора су новчано казнили. Сваки је пропзвод обележен оно знаком произвођача, сваки је ударао свој жиг, како би та могли наћи, ако се еспап покаже рђав.

Еснаф се осигуравао од рђавих занатлија тиме, што је у своју средину пуштао само занатлије који су положили мајсторски испит. Рок учења заната, служење изученог радника, калфе и израда лримерног пропзвода — били су главни услови да неко може самосталну радњу водити.

Да би осигурали своју самосталност и самоуправу у пословима еснафским, еснафи су се старали да повуку оштру границу између сродних

. еснафа, да одреде шта ко сме производити и про-

Перна ле. на а љ.т завади и ин

давати: крпач ципела није смео пзрађивати нову обућу, нити је пак обућар смео кршшти обућу. Еснаф није дозвољавао да се у његову средину неко умеша, да његове пропзводе израђује неко из другог еснафа. У унутрашњи живот свој старао се да унесе једнакост п братство.

Еснафи су одређивали и цену својим производима, и сваки је кажњаван. ко би скупље или евтиније своју робу продавао. Утакмица није дозвољавана ни у самом еснафу. Нико није могао да производи колико хоће, нико дакле није могао

+

~