Srpsko kolo

Стр. 12.

СРПСКО коло

Год. 1.

Краљ Нетар воли свој српски народ, па у Србији сад влада слобода. Каква је то велика слобода, од^ах ћете внати, само док нешто мало кажемо. Кад би ми, на прилику, сад хтјели, пишемо све, како је тешко нашем народу у Хрватској, Славонији, Далмацији, у Угарској, у Босни и Херцеговини, како не може да жиби и кад би хтјели говорити о осталим 'народним невољама, ми то не би могли. А не би могли зато, што наш закон за новине није добар и нааредан. па не смијеш нисати сџе што желиш. Тога, на нрплику, сад нема у Србији, већ слободно пишеш како хоћеш. Или још нешто да вам кажемо. Кад тамо бира народ пос/.аника за сабор, онда он не гласа јавно, да кот. предстојник или солгабиро зна за кога си гласао : већ Србин у Србији гласа тајно. Бирач има једну куглицу у руци, па за кога хоће да гласа, он ту куглицу метне у његову кутију (шкатуљу), а таких кутија има више, па се не зна у коју је метнуо, јер у сваку мора руку завући. Кутија има толико, колико и оних људи, који желе да буду народнн носланици. Осим тога гласа у Србији много више свијета, него код нас, јер је и право. да сваки, који плаћа норезу и служи војску, има и глас, кад се бира посланик за његов крај. Ето, све је то друкчије него код нас, јер код нас врло мало народа бира посланика, а бира га јавпо, па се боји дати глас за свога човјека, па тако онда у сабору кроје капу народу они који му нијесу н; ијатељи. Зато морамо и ми овдје тражити така права за се, па ће бити и народу боље, а нрије него што така нрава добвјемо, морамо бирати у сабор своје народне људе, који су за така права и слободу народну. Још ћу вам казати, да су нрије мјесец дана били у Србији нови избори за скупштину, или што ми кажемо сабор, па су изабрани све народни људи од трију странака. Двије странке, за које је народ највише гласова дао и највише посланика изабрао, дошле су на владу, а на челу им као министар-предсједник стоји генерал Сава Грујић, који је досад био српски поеланик у Цариграду. Зашто путују цареви и краљеви. Има два мјесеца, како су се краљеви и цареви пешто узпемирили, па непрестано иду један другом у походе. Ето пашем краљу Фрањи Јосипу дође већ неколико краљева и царева у госте. Најприје дође енглески краљ Едвард, па за њим љемачки краљ Виљем, па иза њега руски цар Никола. Право вели наш свијет, да није све у реду, кад узпутују цареви и краљеви и њихови доглавници (министри), што им сједе уз кол ено. Не воле се они међу се, нерадо се опи гледају, осим ако су рођаци. Мрко им се очи сусретају. Зато би човјек иомислио, да и сад нешто није у реду и да не слути на добро. Па тако и јест. У Турској је буна. Све што је Христове вјере усгало, на тражи једнаку правицу као што имају и они турске (муслиманске) вјере. Турчин не Да, па се тако дигла буна. Турчин није кадар сломити бунтовника. Тако се рву и прегоне, а неможе нико ником главе доћи. Кад у комшије кућа гори, боји се свако да се и његова кућа не запали. Тако ти је и с државпма и њихоШтампа: Српеке Штампарије у Загребу.

вим царевима и краљевима. Зато се мора и немирима у Турској крај учинити, да се ватра не би и даље раширила. Ето, стога цареви и краљеви НЈтују са својим министрима један другом, да се договоре, шта ће и како ће с буном у Турској. И тако су се договорили, да што углави наша држава и Русија, то нека буде. На то су пристале и друге државе Русија и наша држава. договорише се, да у Турској не може бити, као до сад што је било. Не могу они Хришћанске вјере бити увијек робови, с којима Турци могу радити шта хоће. Мора се нека права дати и хришћанима, православне и католичке вјере. Турцима ће опет остати господство, само неће смјети убијати, отимати, палити, као што су до сад радили. Ето о том су се договарали цареви и краљеви. Турска каже, да пристаје на то, али јој усташе (побуњени Хришћуни) не вјерују. Они кажу, да ће их Тура,и преварити. Зато они траже, да буду сасвим слободни и да с њима не управљају турске власти. Шта ће се из тога свега излећи, то сам Бог зна. Можда су се цареви и краљеви залуду кренули на. далеке путове. Српсни народни збор у Глини. За нетнаест дана, 18. (31.) октобра, биће у Глини у Хрватској српски народни збор. Скупиће се народа из Глине и из околине, доћи ће и народни људи из других мјеста, па ће се сви скупа разговорити о потребама, бригама и невољама народним. Биће људи, који ће на том збору говорити и тумачити народу зашто треба да тражи да се свуда у Хрватској и Славонији пише не само латинским словима, него и овим нашим ћириловским писмом, да се српско име поред хрватског спомиње у књигама школским и у законима, да Срби смију вјешати и носити своју српску заставу. Казаће му, зашто треба да тражи и захтијева, да не бира на изборима за сабор само од сто људи један, него да сваки, који живи у држави, а одрастао је, може гласати Народ бира људе у сабор, а тај сабор одлучује онда о његовој кожи. Кад би у сабору били људи народни, онда би богме и пароду било боље. Говориће се на том збору народу и то, аашто трсба тражити, да опај иовац, што га наш народ плаћа држави, остане код нас, па да га ми у Хрватској и Славонији употребимо за своју ко рист. Кад смо се ми, и ако нијесмо сви, јер још војничка Крајина није била спојена, нрије тридесет и нет година ногађали с Маџарима, како ћемо живјети и шта ће пам бити заједничко, а шта неће, опда смо се преварили, па пристали да с нашим новцем управљају они у Пешти. И зато ми сваке године добијемо за петнаест милијуна форипти (тридесет милијуна крупа) мање, него што би нам прииадало. Стога морамо и тражити, да самостално унрављамо својим новцем и државним приходима, па ће нам бити боље. Таких скупштина, као што ће бити ова у Глини, биће још и више по нашим крајевима. Ко не жели држати листа, нека нам га врати натраг. Огласи се примају по најумјеренијој цијени. Одговорни уредник: Буде Будисављевик