Srpsko kolo

Број 5. Загреб, 1. (14.) децембра 1903. ГОД. I. Излази 1. и 15. дана .. и . ш т д ■■■ в ш ___ д - ћ Огласи рачунају се по — у мјесецу -— |Рч§к јРЧЦ ^Рт ■ Ш ЈРЧ®| ■ ^ 0*%. .% 1јгШ цјеновнику. Ако се виг.»т СРПСКО К0Ј10 -§?на ПО ГОДИНе К 120 | | | | § ЦЈ? Ј | $ | %0 Уредништво се „алази у на четврт год. К —'60 ~ и ии ал ж и ж ^ ^ Николићевој улици бр. 8. За диуге земље: на ГО- Писма се шаљу на уреддину4круне. Поједи- НАРОДНИ Ј1ИСТ ^г°^ Г ни бројеви 10 ПОТ. 1 '^ 41 ~ писи се не враћају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) оа&а- Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"

Покајник. Славу слави Илијина мајка, Стару славу, светога Николу. Ал' не слави њен сине Илија, Већ он своју одгурује мајку. Илија се скоро потурчио, Пљунуо је пред свету икону, Потражио дику у ибрику, —

Сад Илија постаде Алија, Мајку своју влахињом назива. — Како слави мајка сиротанка Стару славу, светога Николу? Слави кришом, слави невидишом: Икону је у подруме сн'јела А подрумска замандала врата,

Пред икону запалила св'јећу Пак је држи у десници руци, Ск^пља мисли, бере памтовање: Којега је рода и кољена, Раз чега јој погинуо бабо, Раз чега јој погинуо војно, Раз чега ли *ри старија сина За крст часни, за име Србинско. Присјети се и Илије свога: Како га је њихала на крилу, Како-но се крстом крстовала, Кад је сина метала на дојке Да с' насиса под крстом матерства; Каквом га је пјесмом соколила: „Расти, синче, јачај ми мјезимче! „Моје мл'јеко из крви потекло, „Моје мл'јеко у крв ти потекло, „Мл'јеко с&о, дично војевао!" Тог се ејећа — ал' се гасм св'јећа, А од-а шта — од мајчиних суза. — Ту у мраку позаспала мајка, Ал' не спава сила невидовна, Већ отвара замандална врата; У подруме силази Илија. Њему л'јева осјечена рука Којом јутрос одгурнуо мајку; А стара му преминула мајка; Илијна се покајала душа. Кад Илија цјеливао мајку У руци јој запали се св'јећа Мртва мајка не може да прашта; Ал' икона, светитељ Никола Покајника кроз сузе погледа. Из „Снохватица Змајовиних".

Змај Јован Јовановић. Равно седамдесет година навршидо се у четвртак, како се родио у Новом Саду овај ерпски несник. Он је много дивних песама спевао. Певао је и одрасдим људима и нејакој деци српској. Деца га од мидоште зову Чика-Јова, а ми га зовемо Змајова, јер је некада издавао шаљиви дист „Змај", у коме је шибао непријатеље српске, ади и мане наше. Многе песме љегове изгдедају као праве народне. Таку једну доносимо ево и ми са сдиком нашега ведиког песника. Данас живи у Каменици у Срему. Живео још много и дуго. Хвада му по сто пута!

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер И >е вам требати и послије, да га читате.