Srpsko kolo

Стр. 2.

СРПСКО К0Л.0

Год. II.

Бој на Жишару. 1 (Народна пјесма). Полећела два врана гаврана, Са Мишара поља широкога А од Шапца града бијелога, Крвавијех кљуна до очију, И крвавих ногу до кољена. Пролећеше сву богату Мачву, Валовиту Дрину пребродише, И честиту Босну прејездише, Те падоше на крајину љуту, Баш у Вакуп проклету паланку, А на кулу Кулин-капетана! Како па'ше оба загракташе. Ту излази када Кулинова, Излазила, те је говорила : „Ја два врана, два по Богу брата! „Јесте л' скоро од доње крајине, „Од Мишара поља широкога „А од Шапца града бијелога? „Јеоте л' вид'ли многу Турску војску, „Око Шапца града бијелога „И у војсци Турске поглавице? „Јесте л' вид'ли мога господара, „Господара Кулин-капетана, „Кој' је глава на сто хиљад' војске, „И који се цару затекао, „Да ћ' Србију земљу умирити „И од раје покупит' хараче; „Да ће Црног Ђорђа уватити „И жива га цару опремити; „И да ћ' исјећ' Српске поглавице, „Кој' су кавгу најпре заметнули? „Је ли Ђорђа цару оправио? „Је л' Јакова на колац набио? „Је ли Луку жива огулио? „Је л' Цинцара на ватри испек'о? „Је л' Чупића сабљом посјекао? „Је л' Милоша с коњма истргао? „Је л' Србију земљу умирио? „Иде ли ми Кулин-капетане ? „Води л' војску од Босне поносне? „Иде ли ми, хоће л' екоро доћи? „Не гони ли Мачванскијех крава? „Не води ли Српскијех робиња, „Које би ме вјерно послужиле! „Каж'те мене, кад ће Кулин доћи? „Кад ће доћи, да се њему надам? Ал' бесједе двије тице вране: „Ој госпођо, Кулинова љубо! „Ради бисмо добре казат' гласе, „Не можемо, већ каконо јесте; „Ми смо скоро од доње крајине

1 Мјесеца августа 1806. била је битка на Мишару између Ку лин-капетана и Карађорђа. То је једно од славних и сјајних дјела Црнога "Борђа, и ми смо већ у овом.броју хтјели донијети опис те битке, како је била, али за овај број нисмо имали мјеста, Зато ћемо то учинити у броју послије овога, јер ће се то у сласт читати.

„А од Шапца града бијелога „Са Мишара поља широкога „Виђели смо многу Турску војску „Око Шапца града бијелога, „И у војсци Турске поглавице, „И вид'ли смо твога господара, „Господара Кулин-капетана, „И вид'ли смо Црнога Ђорђија „У Мишару пољу широкоме; „У Ђорђија петнаест хиљад' Срба, „А у твога Кулин-капетана, „У њег' бјеше сто хиљад' Турака. „Ту смо били, очима гледали, „Кад се двије ударише војске „У Мишару пољу широкоме, „Једно Српска, а друго је Турска; „Пред Турском је Кулин-капетане, „А пред Српском Петровићу Ђорђе; „Српска војска Турску надвладала. „Погибе ти Кулин-капетане, „Погуби га Петровићу Ђорђе ; „С њим погибе тридесет хиљад' Турак'; „Изгибоше Турске поглавице, „По избору бољи од бољега, „Од честите Босне камените, „Нити иде Кулин-капетане, „Нити иде нити ће ти доћи, „Нит' се надај нити га погледај, „Рани сина, пак шаљи на војску; „Србија се умирит' не може". Кад то зачу Кулинова када, Она цикну како љута гуја, Па кадуна 'вако говорила: „Јао врани, да зла тога гласа! „Још ми каж'те, два по Богу брата! „Кад сте били, очима гледали, „Знадете ли још ког по имену „Поглавара, кој' је погинуо, „Од честите Босне камените?" Говоре јој двије тице вране: „Знамо сваког, госпо Кулинова! „Сваког знамо, и казат' хоћемо „Поглавара сваког по имену, „И ко их је, кадо, погубио, „Погибе ти Мехмед-Капетане „Од Зворника града бијелога, „Погуби га Милош од Поцерја! „Пак погибе паша Синан-паша, „Из Горажда са Херцеговине, „Погуби га Лазаревић Луко! „Погибе ти Мула Сарајлија, „Погуби га Чупић код Дреновца! „Погибе ти Асан Беширевић „У Китогу лугу зеленоме, „Погуби га попе Смиљанићу! „Погибе ти Дервентски капетан, „Погуби га Ваљевац Јакове, „На Добрави одс'јече му главу,