Srpsko kolo

Год. II.

СРПСКО коло

Стр. 7.

различне лекове, моћи ће с Божјом помоћи олакшати муке овом човеку. — Та оставите то оче — одврати Смиљана. Ето Анђа је баш вешта, па ето не помаже. — Море, окај се луда збора. Каква врачара! Зар можеш свакој протуви из бела света веровати. Она нема хлеба, па хоће од туђег зноја да живи разумеш ли-ме! За то лаже и вара свет. Ко се жив на свету може похвалити да су га врачаре спасле у болести? — Е, зна она доста — умеша се Јула — траве су у ње свакојаке. — То су празне речи Јуло ! рече отац Владимир. Тешко сваком оном, ко се у њихову помоћ узда, та то није ни човек, ни Хришћанин, тај нема ни вере у Вога. А што се не запитате, зашто она себи не може срећу да уврача? Зашто сама себи не помогне? Еј лаковерни свете! За њене лажи нружај јој твоје крваво зарађене паре, за њене очите преваре дајеш јој хлеба! — Па шта ћемо, Божја воља — каже Смиљана. — Вараш се Божја душо да је то воља Божја. Оппти се и своју памет изгубити зар је то воља Божја? Па онда зар у мукама тражити помоћ од врачара лажара да те оне још већма отрују и памет смуте. Не, не варајте се! Није то воља Божја! Па онда тај гадни обичај — алвалук. Купиш шешир што вреди две круне а платиш пет круна алвалука. То је зар напредак. Немаш кадгод крајцаре у кући да соли купиш а на алвалук круне бацаш. Зато ето пропадамо .... А сад с Богом! Бог нека Тимотији буде у помоћи. Тимотију смо данас сахранили. поп Јован Ж. Бута.

Шта је Америка за Србе? Српски лист „Слобода", који излази у Америци у Сан Франциску, доноси ову вијест из Неваде: Драги рођаче, Америка је постала за Српство друго тужно и несретно Косово, које хоће зар да све Српство истријеби; не на Ј1азарево бојно поље, већ на лажну срећу домамљује их у своја њедра те од њих своју пасторчад гради, а српска отаџбина пуста постаје, те се у њој непријатељи насељују на велику несрећу нашу и будућност Српства. Гђе сте, мудраци и родољуби српски, зар не видите, да ће ово американско Косово постати горе од старосрбијанског Косова, ако не прекинете и лијека не нађете овој рани, овој кузи српској. Наша момчад тек дођу у Америку одмах се увјере, да би сви имућни постали у српској отаџбини, само кад би радили онако тешко и с прегнућем без милости, као што то чине у овој примамљивој земљи, само да их има ко онамо учити темељито, како треба подрасти, живјети, радити, чувати и на који начин чувати свој народ. Боже свемогући, дај да се сваки Србин из Америке поврати здраво својој отаџбини, те да ово американско Косово напустимо, а да онамо, онамо, за брда она, преко Океана. ослободимо старо Косово и подигнемо на Милошев гроб сјајан споменик.

Ј1ав и лисица. (Прича.) Ј1ав, дуго живећи, оматори и врло остари. И не могаше ни брзином ни снагом својом као у младо доба другу животињу надјачавати и прождирати. Мислећи, шта ће од њега најпосле бити дође му на памет да често оно, што сила и снага не може мајсторија и хитрост учине. Претвори се болестан, уђе у своју пештару, и колико је дуг, простре се. Пукне глас у свуда се пронесе, да је онај страшни лав на концу. Ко што жели, то лако верује, па навали многа животиња, да тобоже походи тешко болесна лава, а онамо да очи наслади. Али би лав грабио једног по једног полазника и себи га узимао за болесничку понуду. Најпосле дође и лија и провиривши кроз врата запита лава: „Како си стриче?" — Зло, ћерко, одговори лав, дођи ближе да видиш. — „Опрости стриче, немам кад, жури ми се, а и неће ми се, јер видим многе трагове к теби, али ни један од тебе.

Шта се збива у нас и у свијету. Нагодба између Хрватске и Славоније и Угарске. Већ прије седам година, то јест г. 1897. истекла је финансијска нагодба између нас и Угарске, која се склапа на десет година. Финансијском нагодбом одреди се, колико ће Хрватска и Славонија од својих прихода добивати за себе и своје потребе управе, цркве и школе и правде (правосуђа), а колико ћемо дати за заједничке ствари наше Угарској. Као што се зна наши рачуни рђаво стоје, јер ми не добијамо онолико, колико би морали и требали добити од својих прихода, јер је новац у рукама маџарским. Криво је томе то, што је пред 36 година Хрватска склопила такву погодбу с Угарском, да не управља сама својим новцем. Ових дана расправљали су одбори које је изабрао сабор у Загребу с наше стране и сабор у Пешти с угарске стране, да преговарају о новој нагодби. Преговори ти воде се већ неколико дана, али никако да дође до погодбе. Маџари не даду ни оно најмање што наш одбор тражи од прихода, који нам припадају. Тако нас само код прихода од потрошарине закине Угарска годишње за својих . 2 милијуна круна, а закидају нас и код других ствари. Одбори су у петак прекинули расправе до сриједе. Не зна се поуздано, да ли ће се нагодба и овога пута склопити, јер Маџари не попуштају. 0 нашим рачунима с њима можемо рећи као и народна пјесма : „Тешко Турком тргујући с Марком", те и нама с Мађарима. Народна скупштина у Кореници. На свијетлу сриједу била је народна скупштина српске самосталне странке у Кореници. Из Загреба били су на тој скупштини г. Светозар Прибићевић, главни уредник и г. Јован Бањанин, одговорни уредник „Новог Србобрана". Народа је било око двије хиљаде душа. Говорило је више говорника о стварима, које су потребне за живот народни и које треба тражити, да их сабор донесе ради користи народне. 0 овој скупштини говорићемо опширније у броју, који долази. Српска народна скупштина у Грачацу. Српска са стална странка намјеравала је да свијетлог петка о