Srpsko kolo

Стр. 2.

СРПСКО КОЛ0

Год. .11

Треба богме, али треба за политику и учити, и читати и слушати, шта други људи диване, о свему томе размишљавати и радити, и то се зове водити иолитику. Руско-јаиански рат. Битка на реци Јалу. После дугога рада, спремања и отпремања војске на бојно поље, које је трајало више од два и по месеца, Јапанци су се пре три недеље 7. (20.) априла, појавили на реци Јалу. Река Јалу је међа између Кореје и земље Манџурије, коју је Русија пре неколико година узела од Китаја. На тој реци Јалу појавило се преко педесет хиљада Јапанаца, који су имали задаћу да пређу реку и продру у Манџурију. Русаје ту било неких десет хиљада, који су пуних десет дана задржавали Јапанце, да не пређу, рушили им мостове, које су градили и сузбијали кроз све то време јапанско продирање. Заповедник руски Куропаткин одредио је био, да се руска војска не упушта ни у какву већу битку са Јапанцима на тој реци, него да их само задржава у прелажењу, а кад виде да се више не могу држати, да се повуку одмах натраг. А то је одредио зато, јер Руси немају још доста војске у Манџурији, Јапанци су бројем војске јачи, па се Руси морају само бранити и повлачити на згодније положаје унутра у земљу Манџурију. Десет дана су Руси задржали Јапанце, али 17. (30.) априла, у претпрошлу суботу, ударише Јапанци свом силом својом преко реке, и сад су Руси, како је то Куропаткин одредио, морали натраг, да се повуку. Али генерал Засулић који је заповедао том војском, јер је Куропаткин са главном војском далеко натраг, одредио је да се војска упусти у неједнак бој с Јапанцима. Битка је трајала пуних седам сати и била је страшно крвава. Од десет хиљада Руса, који су учествовали у битци, пало их је што мртвих што рањених око три хиљаде, а Јапанаца је пало, како вести јављају, још више него Руса. Јапанци скривају своје губитке и неће их да кажу, па се стога не може њихов губитак тачно ни знати. Руси су изгубили преко двадесет топова у овој битци, али прије него што су доспели у руке Јапанцима, они су их покварили, па нису способни више за пуцање. У овој битци, где је пет пута више Јапанаца било него Руса, Руси су се борили као лавови. Једна регимента, која је била опкољена од велике силе јапанске, пробила се бајунетима кроз Јапанце и спасла је заставу своју. Пред њима је ишао руски свештеник с крстом, борба је била очајна, али су се храбри борци пробили кроз непријатеља. Тако су се храбро борили и

сви Руси. Руси су се одатле повукли натраг према граду Фенгванченгу, а Јапанци су кренули за њима. На једно двеста километара од Јалу реке налази се код Лиаојанга главни заповедник Куропаткин, који има око себе око осамдесет хиљада војске. Против њега се крећу сада Јапанци и то са две војске, које ће имати око сто педесет хиљада војске. За једно двије недеље дана могло би доћи до велике битке, која ће бити љута и крвава. Генерал Куропаткин се учвршћује са својом војском и нада се да ће моћи одолети непријатељу, који је показао да је и вешт и храбар војник и на копну. Генералу Куропаткину смета јако, што западно од Лиаојанга држе војску и Китајци, који би могли у случају потребе прискочити у помоћ Јапанцима. Као што видите, Русима је тешко, јер је далеко Русија, али она спрема и шаље непрестано војску даље, па ће на крају победити свога непријатеља, и ако ће рат овај стајати милијуне новаца и десетине хиљада људи. Шта се догађа на мор\?. Порт-Артур је руска поморска лука у Жутом Мору. Јапанци су већ ударали толико пута на ту луку, али све бадава. Сад се искрцавају на копно близу Порт-Артура, па ће гледати опколити Порт-Артур са копна. То је врло важна лука, па хоће Јапанци да је докопају у своје шаке, да постану једини господари на Жутом Мору. Али је Порт-Артур врло јако утврђен и Јапанцима би требало месеци, да га заузму. Док то буде, дотле ће по свој прилици руска војска бити у Азији толико јака, да ће потиснути и сузбити Јапанце натраг. Друга руска морнарица налази се у Владивостоку. Она је много слабија од Портартурске, али је ипак пре три недеље испловила напоље из луке и потопила неколико јапанских лађа, које су возиле храну и оружје за војску. На једној је лађи било око сто момака, који се нису хтели предати и који су потопљени.

Стари Вујадин. Ђевојка је своје очи клела: „Чарне очи, да би не гледале ! „Све гледасте, данас не виђесте, „Ђе прођоше Турци Лијевњани, „Проведоше из горе хајдуке: 5 „Вујадина са обадва сина; „На њима је чудно одијело: „На ономе старом Вујадину, „На њем' бињиш од сувога злата, „У чем паше на диван излазе; 10 „На Милићу Вујадиновићу, „Још је на њем' љепше одијело; „На Вулићу брату Милићеву,