Srpsko kolo

Стр. 2.

СРПСКО коло

Год. II.

до тога дошло, криви смо и ми сами, народ, који није знао чувати своја права и бранити их. Искрено морамо говорити и признати, да се наш народ досада слабо бринуо о томе, како ће се и ко ће управљати опћином. Да ли су расписани избори за опћинско вијеће (одбор, заступство), ко има права бирати, ко ће бити у заступство изабран на то се слабо пазило и марило, него је котарски предстојник с опћинским чиновницима провео избор, како је хтео, и изабрао људе у одбор, који су њему били по вољи. Закон прописује, да на челу опћине има стајати начелник. Начелника бирају опћински вијећници или заступници по предлогу кот. предстојника. Али колико опћина имају своје начелнике? Кот. предстојник именује по својој вољи опћинског управитеља, и он је онда лутка у рукама предстојника. На жалост, код нас је таково стање, да је ријетко који опћински чи. новник или службеник, можда од хиљаде један, који води о томе рачуна, да њега опћина плаћа и издржава, и да је он опћински чиновНИк, а не слуга и удворица кот. предстојника. А како истом стоји с опћинским управитељем, кога је поставила милост кот. предстојника. Тај ћс радити само оно, што захтије и зажели предстојник, а је ли то добро или није, то он неће питати. Дужност би била дакле наших опћинских заступства, да траже и одреде свуда да се бира опћински начелник, па да изаберу човјека честита и ваљана за начелника, који би знао и видио, да он има да служи ономе, ко га плаћа. Он би морао знати, да је он позван за то, да се у првом реду брине за добро своје опћине, да повећа њезине дохотке, да гледа да се смање трошкови, да се брине за опћинске и пољске путове, мостове, бунаре, за полазак школе, и за друго добро и напредак опћине. На жалост, нашим опћинским чиновницима стало је у првом реду, да ли ће побрати што више државног пореза, а све им је остало девета брига. Они неће да знаду, да побирање пореза и других јавних Даћа не би требало да побиру опћинска поглаварства, као што је то некада и било, док нијесу у Пешти створили закон, погазили нагодбу, па пренијели побирање пореза и јавних даћа на опћине, цгго све спада у такозвани пренесени круг рада опћине.

Опћинска заступства морала би о томе бригу водити, да се опћинске ствари на рачун државних не бацају у засјенак, све док не постигнемо путом сабора, да се са опћина скине тај грдни терет, што је држава натоварила на њих без икакве користи и наплате. Опћина плаћа овако чиновнике, да служе др жави, а то није богме ни право ни лијепо. За посљедњих двадесет година ишло је у нас све наопако. Опћина и опћински избори требали су да буду најближа и најбоља школа за уставно васпитање и образовање народно. Да не идемо далеко, ето у Србији је опћинска самоуправа стављена на широке темеље и народ је господар своје опћине. У Далмацији имају веома лијепу опћинску; самоуправу, и како згодно каже хрватски лист у Осијеку „Народна Обрана" човјеку срце пуца, кад испореди нашу опћинску самоуправу (автономију) с далматинском. И оно, што је било и што има слободе у нашем закону опћинском, по. налогу бана Куна, политички чиновници гледали су и настојали да изиграју и униште. Од великих опћина стваране су мале, на штету народну, јер не могу ни живјети ни умријети; чиновници се нису обазирали на закон, на закључке одбора није се виша власт обзирала, опћински чиновници слушају само оно, што г. предстојник заповједа и тако редом. Вријеме је да приступимо послу, да поведемо бригу о опћинским својим стварима, да познамо закон, и да с њиме у руци одбијемо сваки нападај на опћинску самоуправу, па ма он долазио не знам од куда. Закон се мора поштовати, докле год постоји. А ако будемо људи, па изаберемо у сабор праве народне људе, ми ћемо добити новији и бољи закон о опћинама, гдје ће бити и већа слобода и шира самоуправа у опћини. Карађорђе узима Биоград 1806 Кад дахије Срби исјекоше У Поречу на сред Адакала, Што Србији дотежале биле, И Турцима досадиЛе мирним! Помислише баше и балије 5 Зулумћари и читклуксејбије: По Србији могу цицварати, И глобити по адету старом, Е старијег' над собом немају, А Срби им раја ка' и била. 10