Srpsko kolo

Број 3.

Загреб, 1. (14.) Фебр^ара 1<^05.

Год. Ш.

Излази два пута — мјесецу —

вдена за Ауетр-Угареку: на годину К 2-40 на по године. К 1 -20 на четрт год. К —'60 За ДРЈге земље: на годину 4 круне. Поједини бројеви 10 пот.

СРПСКП К0Ј10

НАРОДНИ ЛИСТ

Огласи рачунају се по цјеновнику. Ако се више од три пута увршћују, рачунају се јефтиније. ® • <®> Уредништво се налази у Николићевој улици бр. 8. Писма се шаљу на уредништво „Српског Кола народног листа". Рукописи се не враћају. —

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)

Уређује: Уредништво „Н. Србобрана'

Повишица чиновничких плаЋа. Наскоро ће чиновници у Хрватској и Славонији добити већу плаћу. Влада је већ изнијела пред сабор законски предлог о повишици чиновничких плаћа. Овај сабор прима све што влада изнесе преда њ, па ће сигурно примити и ово, као год што слабо опћинско вијеће прима све што предстојник хоће. Овај који дан расправљаће сабор о овом законском предлогу, и примиће га; онда то мора ићи краљу на потврду, и кад краљ потврди, онда ће то постати закон. Све то не ће дуго трајати, и наша господа, особито виша, згртаће од сада сваки мјесец много већу плаћу него до сад. Како је у овом листу већ више пута било писано, наш се сабор пред каквих 38 година погодио с Мађарима, да они управљају с нашим државним новцем и ударају порезе, а нама' враћају 44 од сто од нашега новца за оне државне послове, којима управља наша земаљска влада у Загребу (то је: управа, судови, школе). Сваких десет година обнавља се та нагодба. Од ове године обновљена је ова погодба опет на десет година, а ми смо добили од свога новца за четири милијуна круна више него до сада. Готово половина од тога новца отићи ће сад на повишицу чиновничких плаћа. Право је да свак за свој рад буде плаћен како заслужује. Али код нас има много пречих потреба народних, које би требало задовољити прије него што се чиновницима повисе плаће. Истина је, да су код нас нижи чиновници слабије плаћени, него у једној другој земљи. Али мало која земља и стоји тако рђаво као наша. Колико би још код нас требало саградити школа, Песта, путова, мостова, колико треба учинити, Да се народ научи обрађивати земљу, како је обрађују други напредни народи. Све би то, и много што шта друго требало учинити, да народ боље стоји, па ће он онда лако и чиновнике

боље плаћати. Сиромашан народ не може богато плаћати чиновнике. Многи људи кажуовако: Треба чиновнике боље платити, па ће они брже и савјесније свршавати своје послове, а од тога ће само народ имати користи. И у томе има доста истине. Кад је чиновник слабо плаћен, тару га непрестано бриге, како ће поред оваке скупоће исхранити своју породицу, па онда занемарује своје чиновничке послове, због тога народ трпи велику штету. То зна свак, ко има посла са судовима, котарским областима, жупанијама. Још је всће зло, што такав чиновник лако посрне и заборави се, па прими мито, и онда се већ зна на чију корист ради. Свега тога не би од сада смјело бити. И ми ћемо видјети, хоће ли наши чиновници од сада брже и боље радити, да се покажу захвални народу за повишицу плаћа. Видјећемо, хоће ли се наћи који чиновник, који ће имати образа, да и од сада сељаке зове марвом, да их грди, псује итјераиз канцеларије. Јер од сада имаће свак право да каже чиновнику: Господине, ми вас поштено плаћамо, па треба да поштено радите и поштено с нама поступате. Ово би био главни и управо једини оправдани разлог, због кога би се могло пристати на повишицу чиновничких плаћа. Али на жалост чини се, да наша влада није пазила на овај једини разлог, По овом закону најслабије ће проћи баш они нижи чиновници, с којима народ има највише и најчешће посла. Ови ће и даље остати незадовољни, и народ ће због тога опет трпјети. Висока господа, која су и до сад имала велику плаћу, добиће сад на своју досадашњу плаћу повишице 30 на сто. А они мали чиновници добиће^на своју мршаву плаћу повишице само 10 на сто. Ово није ни пра^ведно ни добро. Али најгоре је ипак, што народни учитељи нусу добили ни филира повишице. Свак зна да

Чувајтв и оставд>ајте цваки бреј овога листа, јер ке вам треоати и послије, да га читате.