Srpsko kolo

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. III.

Упустих се са другијем сељацима у разговор и дознадох, да момци неће да пуцају из револвера са ћор-фвдиецима, већ баш са оловом, а како обично у хрпама иду, а мало пазе један на другога, па се догађају врло често несреће због таке неопрезности, која је кадра и лозу пресјећи, као што је и овај пут било, јер је сиромах Стојан био једини мушкић у кући Николиној. * * * Лијепо је држати се народнијех обичаја, али тако, да тијем никому никаква зла не чиниш. Кад већ хоћеш да пуцаш на весеље, пуцај без олова, па ти неће комисије судбене никад пред кућу доћи, а кад већ, не дај Боже, дођу, а ти препусти посао њима, да они пронађу што је право, а немој бити сам судија и осветљивац, јер ћеш као судија можда и врло погријешити, а као осветљивац показаћеш се као - злочест човјек. Дчшанг Павловичг.

Не задужуј земље. Ништа ти, брате, није лакше данас, него пасти у дуг, изгубити кућу и кућиште преко ноћи, као у сну, пак да се пробудиш и у немилој јави видиш, да нигдје ништа немаш. Што прије десетак двадесет година ни слутили нијесмо, данас се већ испунило. Мало су наши сељаци прије десетак двадесет година зајмове гдје узимали. Сваки се помогао из свога господарства. Прихранио је марвинче, или је откинуо од сијена или жита, и тиме је прибавио новаца што му је требало за дацију и ситне кућне потребе. Мало који је позајмио пар форинти у четири ока од свога најбољега пријатеља. 0 дизању новаца из каса, штедионица, није било говора, а што је мјеница није знало њих пет, не у цијелом селу, него у цијелом котару. Данас је то друкчије. Данас су се подигле свакојаке штедионице, задруге, банке, које дају зајмове, и живу од сељака. Питаћете ме: па зар је то зло? Рећи ћете, па и наши Срби оенивају штедионице и новчћне заводе, ивеледаје то напредак. Истина је, напредак је то, лијепе су то ствари кад имамо своје штедионице и банке, јер их и други народу имају, пак зато нијесу гори од Срба, него су још много у свему напреднији и ми се морамо добрано напрегнути, да их достигнемо. Али и то је истина, да мени те све ствари изгледају као устра (бритва) која те може лијепо обријати, али и грдно порезати. Ништа није лакше него отићи са м, ;ницом или са грунтовнијем изватком у касу. Чисто се сам чудиш, како си без муке и труда добио новаиа,

Савјетујтв свеје рођаке и , / ■&&& ш ■'■■ ' . ■ У Ј ■ /" '

за које би се другда морао мучити и знојити много и много. Али брате, окрениде лист. Ти и не мислиш да си добио можда 400 круна на руке, а тамо си се обвезао на 500 круна. Не мислиш да си метнуо љагу на своју земљу, да си је интабулирао, да ти изгледа као дјевојка, којајеприје неколико дана лијепа и красна била, а данас пукао рђав глас о њој, па је нико не гледа. Колико пута, "ви и сами знадете, ваш сусјед такову љагу на своју земљу баци. Не мисли да ће можда његов син и унук зато испаштати, да се не ће моћи ослободити дуга, и да ће можда до бубња доћи. Ја сам вам напријед споменуо, да има народа који имаду много више својих штедионица и свакојаких банки, новчаних завода. Али вам морам и то рећи, да су се и тамо људи залетјели, задужили своју земљу, тако, да сада нијесу друго, него кметови онијех штедионица, које су им на земљу сјеле, њихова раја. То је зло већ код њих, на примјер у Аустрији, тако далеко дошло, да већ и власт гледа, да се даље не шири, и да се по могућности одстрани. Лијепо читате и у вашим новинама „Срп. Колу": „Србине не испуштај земље из шака!" — ајати кажем: Србине не задужуј земље своје, јер ко задужи земљу своју, на путу је да је изгуби. До другога разговора. Поникварац.

Руске-јапански рат. Пред (Иукденом. За ово четрнаест дана било је омањих крешева на свој убојној линији у Манџурији. Један одио руске коњице од преко 10.000 коњаника опет је обишао лијево јапанско крило, узнемиривао Јапанце, извидио распоређење војске њихове, а онда се опет вратио. Руси подижу у свом центруму велике и јаке утврде, а десно крило силно појачавају. У опће Руси се силно спремају, па како је сад попустила зима, држи се, да ће Куропаткин почетком марта почети, да одлучно нападне Јапанце. Ренерал /У^ишченцо. У пошљедњим бојевима у Манџурији био је рањен јуначки вођа козачки генерал Мишченко. Како се у најновије вријеме јавља, он ће наскоро оздравити и вратити се својим Козацима. Уједно ће бити генерал Мишченко именован корским заповједником због свога јунаштва и заслуга. Балтијсна морнарица. Трећа руска морнарица отпловила је прије неколико дана из Либаве под заповједништвом

да купују и читају овај лист.