Srpsko kolo

Стр. 2.

СРПСКО коло

Год. III.

па онда земљу продати у српске руке или је оставити да је задругари заједно обрађују. Кад дође то време, да у сваком српском селу буде српска ратарска задруга, онда се већ нећемо морати бојати, да ће српска земља прећи у туђе руке. Особито се морамо старати, да се што више задруга оснује у местима, где Срби живе измешано са Немцима, Мађарима и другим народима. У памет се узмимо браћо. Нас Србе не воли ни једна влада у овој држави, ни бечка, ни будимпештанска, ни загребачка, ни сарајевска у Босни и Херцеговини. Све оне воле свакоме више него нама. Зато се ми морамо сами међу се збијати у рпе, и то српске рпе без икакве туђе мешавине. Будемо ли тако радили не бојмо се за се ни за своју земљу. Чија је земља, онога је и држава. Да ми Срби у Хрватској и Славонији можемо у своје руке прибавити половицу земље, друкчије би све било. Али ако не можемо то, можемо сачувати оно што имамо и још стећи. А ако изгубимо своју земљу, шта смо онда? Бескућници, туђе слуге, који морају молити туђина за зараду какву, а туђин по милој вољи може и да даде и да не даде. А ако му се допадне, може нам рећи: Даћу вам зараде, али најпре пљуните на свој српски језик, своје српско име. своју веру. А то би 1-уђин и урадио, кад би нас већину лишио земље. Сад још не сме то радити. Зар да Србин дотле спане, да то дочека? Тврдо смо уверени, да Србин неће бити толико немаран и слаботиња, да до тога дође. Онај народ који је родио цара Душана, Обилића, Краљевића Марка, цар Лазара, Хајдук Вељка, Карађорђа и толике друге јунаке и велике људе, не сме се срамотити сам. Српока повјест. 8. Стеван Душан Силни. ' (Краљевао од 1331.-1346; царевао од год. 1345.—1355.) Осмог септембра 1331. године проглашен је за краља краљевић Душан, славни јунак у крвавом боју с Бугарима код Велбужда. Бјеху му тада 23 године. Когод је познавао Душана, знао је, да млади соко неће дуго мировати, да му неће бити доста пространа краљевина, која му је иза оца остала, већ да ће се винути на кога год, да своју државу прошири.

Најприје се Душан оженио Јеленом, сестром новог бугарског краља Александра. Александар је признао врховну власт Душанову над собом. Одмах иза женидбе удари Душан на грчког цара Андроника. Рат је трајао три године. Душан је за то вријеме освојио већи дио Маћедоније и допро до града Солуна на мору. Прије тога освојио је Душан редом градове Прилип, Охрид, Костур, Водену и друге. Солуна није могао освојити, јер није имао лађа, да га и с морске стране опколи. Зато пристане на понуду грчког цара и помири се с њим. Душан је задржао себи већи дио земаља, које је освојио од Грка. Иза тога удари Душан на Арбанију (Арнаутску) и освоји је за три године. Уз Арбанију освоји и један дио Епира. Тако је Душан до 1340. год. јако увећао своју државу. Није то било доста Душану. Он је намислио да сасвим сатре грчко царство, па на његовим рушевинама да дигне силну српску државу. Зато Душан одмах, чим умрије грчки цар Андроник и у Грчкој настадоше свађе, удари на Грчку. Бадава је Грцима била турска помоћ, коју су добили из Азије, Душан освоји сву Маћедонију осим града Солуна, а Турке протјера натраг, откуд су и дошли. Кукавни Грци, не могући се сами бранити од Срба, почели су-ето звати и Турке у помоћ и не слутећи, какву несрећу навлаче и на се и на друге народе. Турцима се допале балканске земље, острвише се на њих па наумише> да сами пријеђу у њих и да оснују у њима своју државу. И збиља, чим је Душан заклопио очи, они то и учинише. Кад је Душан још већма раширио своју државу нрогласи се за цара у граду Серезу, који је скоро био освојио од Грка. То је било 1345. године. А год. 1346. сазове он у своју пријестоницу Скопље српски духовни и свјетовни сабор. Духовни сабор изабере првог српског патријарха, јер дотле Срби нису имали свог патријарха. Томе првом патријарху српском било је име Јанићије. Кад је то свршено, онда тај српски патријарх, а уз њега и бугарски лицем на Ускрс 1346. год. вјенчају Душана царском круном и прогласе царем српским, грчким и бугарским. На крунисање слегли су се многобројни српски великаши, патријарх српски и бугарски, архиепископ охридски, српски митрополити и владике, калуђери са Свете Горе, силно ниже свећенство и небројени народ. Заједно са Душаном крунисана је за царицу и жена му Јелена а млади син Урош крунисан је за „младог краља". Све је било као опијено од дике и радости. Такве српске славе никад послије српско око није видјело. Послије крунисања обори се цар Душан опет на Грке. За три године освоји он остатак