Srpsko kolo

Стр. 4.

„Па наметну намет на вилает, 30 „Све на кућу по три литре злата, „То је, брате, по триста дуката! „Ко имаде, и предаде благо; „Ко предаде, онај и остаде; „Ја сам био човек сиромашан, 35 „Не имадох да предадем благо, „Узех будак, с чим сам аргатов'о „Па с будаком одох у хајдуке, „I 1а се ниђе здржати не могох „У држави Јерине проклете, 40 „Већ побјегох до студене Дрине, „Па се маших Босне камените. „А кад дођох близу Романије, „Ту сам турске сватове сусрео, ,.Они воде кадуну ђевојку; 45 „Сви сватови с миром пролазили, „Заостало Туре младожења „На дорату коњу великоме, „Оно не шће да пролази с миром, „Већ потеже троструку канџију, 50 „Три су на њој луле од тумбака, „Па удара мене по пле"ћима; „Трипут сам га Богом побратио: „„Молим ти се, Туре младожења, „„А тако ти среће и јунаштва! 55 „„И тако ти сретнога весеља! „„Прођи ме се, хајде путем с миром, „„Видиш, да сам човек сиромашан;" „Опет Туре да с' окани.не ће „Већ ме стаДе већма ударати; 60 „Кад је мене мало забољело, „И ја сам се врло ражљз^тио, „Па потегох будак са рамена, „Те ударих Туре на дорату, „Како сам га лако ударио, 65 „У мах сам га с коња оборио, „И к њему сам онда прилетио, „Ударих га још два п три пута, „Док сам њега с душом раставио; „Ватих му се руком у џепове, 70 „Код ње! - ' нађох до три кесе блага, „Па их пуштих себе у њедарца; „Отпасах 1му сабљу од појаса, „Њем' отпасах, а себи припасах; „Оставих му будак више главе, 75 „Да чим ће га закопати Турци, „Па посједох његова дората, „Одох право гори Романији; „То гледају сви Турски сватови, „Не шћедоше мене ни ћерати, 80 „Ја не шћеше, јали не смједоше. „Ево има четрест година, „Романију гору обикнуо, „Боље, брате, него моје дворе, „Јер ја чувам друма кроз планину, 85 „Дочекујем Сарајлије младе, „Те отиМам и сребро и злато

Год. III,

„И лијепу чоху и кадифу, „Одијевам и себе и друштво, „А кадар сам стићи и утећи 90 „И на страшну мјесту постајати, „Не бојим се никога до Бога!" •

Руско-јапански рат. С бојног поља манџурског нема важнијих вести. И руска се и јапанска војска појачавају, чине се јаки извиђаји, и непријатељи гледају, тако рећи, један другом очи у очи, јер фронта (чело) једне војске на много места није удаљена од фронте друге војске више од 20 до 30 километара. Док се у Манџурији обе војске спремају за одлучан ударац, дотле су Јапанци заузели јужни део руског острва Сахалина, који је Русија пре својих тридесетак година добила у замену за нека друга мања острва од Јапана. Сахалин лежи више Јапана на ееверу и дели га уско море од руског копна. На Сахалину је јако развијено рибарство, има угљена и других руда. И ако острво иначе није згодно за рибарство, јер кроз читаву годину влада на њему магла, тако да по месец дана не видиш сунца, ипак је оно важно за Русију с војничког гледишта, јер је Сахалин кључ за руско копно. Осим тога Руси рачунају да Сахалин сам по себи вреди много милијуна рубаља. Ово је. први комад руске земље, што ју је Јапан у овом рату узео од Руса. На Сахалину нема Русија више од десетак хиљада добровољаца, и Јапанци ће за месец два дана имати и Сахалин у својИм рукама, ако га буду хтели свега освајати. Код склапања мира опет добро је за Јапанце, да имају комад руске земље, јер ће мир стога бити За њих повољнији.

Шта се то збива у Аустро-Угарској. Позната је ствар, да су Маџаре у буни од 1848., када су помоћу своје војске збацили аустријског цара, а свога краља с угарског престола, савладали Руси код Вилагоша. У Угарској су укинуте св« слободе, устав, сабор и завладао је апсолутизам, (владар аустријски заповедао је отада с&м у држави помоћу влада, које је постављао и снимао). То је тако трајало све до г. 1866., кад је Аустрија и њезина војска под заповедништвом ген. Бенедека потучена код Кенигреца (Краљева Граца) у Чешкој од мале краљевине Пруске и њезине војске под заповедништвом славног ген. Молткеа. Потучена и савладана Аустрија након склопљена мира с Немачком, у страху од нових буна и преврата, почела је гледати како би се наго-

СР11СКО К0Ј10