Srpsko kolo

Стр. 8.

СРПСКО коло

Год. Ш.

Нове српске земљорадничке (ратарске) задруге. У Лежимиру (у Срему) основали су врли Срби себи своју српску земљорадничку (ратарску) задругу, која је одлуком Судбеног Стола Митровачког од 22. јула ове године потврђена. У Голубиндима (у Срему) основали су свесни Срби Голубинчани себи своју српску земљорадничку (ратарску) задругу, која је одлуком Краљевског Судбеног Стола Митровачког од 12. августа ове године потврђена. Сад у Срему има свега 63 српске земљорадничке (ратарске) задруге. У Батињанима (у Славонији) основали су онамошњи честити Срби исто тако себи своју српску земљорадничку (ратарску) задругу, која је одлуком Краљевинског Судбеног Стола Пожешког такођер од 12. августа ове године потврђена. Сад у Славонији ради 31 српска земљорадничка (ратарска) задруга. 0 раскошу (моди) и осталииа штетнима навиката нашима. Управо је изашло из штампе у пздању Савеза Српских Земљорадничких Задруга под тим натписом предавање свештенмка инђијског Радослава Марковића, које је држао у Дарувару 17. маја ове године на Осмом Конгресу Српских Земљорадничких Задруга. Књижица износи 37 страна. Цена јој је само 10 потура. Савез Српских Земљорадничких Задруга одштамиао је предавање у 15.000 примерака, а ударио цену књижици што је јефтинију могао. Учинио је то у племенитој намери, да се то колико красно толико поучно и корисно предавање узможе растурити у што већем броју у народ. Позивамо све родољубиве Србе и Српкиње да се заузму па да ова корисна књижица заиста што јаче у народ продре. Књижица се може поручити само у 9 или 18 примерака, пошто је тако поштарина мања. Поштарину за отпрему сносиће Савез Српских Земљорадничких Задруга. Стога сваки поручилац има да пошаље само онолико пута по 10 нотура, у колико примерака предавање поручи (дакле 90 потура или 1 круну 80 потура). Књиге ће се слати само ономе ко унапред новац пошаље (с поузећем или ма како друкчије неће се . никоме слати). Новац се шаље на ову адресу: Централна Каса Српских Привредних Задруга, Загреб, Илица 7 Ратар министар. У новом шведском министарству је министар привреде ратар Петерсон из Паласбоде. То је први пут што је у Шведској ратар постао министар. У Данској је од год. 1901. министар привреде Олан Хансен, ратар из Селанда. И, он се на том мјесту показао као врло добар и савјестан. Колико човјек попије. Неки научни енглески лист израчунао је, да средњи човјек попије до своје 50. год. 35.000 литара воде, вина, пива и т. д. Ко до 50 године не потроши толико текућине, није правилно развијен човјек.

Дужницима „Орпског Кола". Као што смо већ јавили у првом броју, сваки онај, који није платио претплате до 1. јула ове године или до краја године добио је засебно писмо, у ком му је назначено, колико дугује претплате до 1. јула ове године. Молимо стога све своје дужнике, да нам одмах пошљу дужну претплату, јер не можемо давати лист на вересију и уваљивати се због тога у дуг. Свак тражи своје, па и ми морамо своје, ту малу претплату, за коју није вриједно толико опомена и шиљања писама и плаћања поштарине. Само мало више обазривости према „Српском Колу" од стране наших дужника, па тога свега не би требало. Не ради се ту о великом новцу, него о цигле 240 на годину. Та човјек би их испросио преко године! Надамо се дакле, да ће ово бити пошљедња опомена за наше дужнике. Повјерекнцииа „Српског Кола". Молимо своје повјеренике, кој.и добивају по више примјерака „Српског Кола", а нијесу досад претплате покугшли од претилатника и нама је послали, да то што прије учинс. Имамо доста претплате на дугу, а лист има великих издатака, па смо у неприлипи. Увјерени смо, да ће наши пријатељи схватити наш положај, па ће то радо учинити у интересу „Српског Кола" и наше опће народне ствари. \ Ц? '^7 -^7 -^7 §7 -^7 Фабрика | жалузија, ® ролета, ф дрвених |ј и жегвезних Ф заЕОјних ф _ капака Ж Р. СКРЕ.ИТ, 1

Илида 40.

— ЗАГРЕБ — Млица 40. препоручује своје признато солидне, тачне и јеФТине Фабј ?1П <ите Ојеновниди бадава и Франнв. ^ 604. 5-2 ^

<►*

Штампа: Српске Штанпарије у Загребу.

Одговорни уредник: Буде БудисављевиЋ.