Srpsko kolo

Стр. 2.

СРПСКО коло

Год. IV.

ном појавом својом дао овому нашему сабору у првом његову почетку онако дивно обиљежје. (Бурно: Живио Барчић! — Пљесак у саборници и на галеријама). Слободан сам предложити, да високи сабор ову нашу захвалност стави у записник. (Живио! Тако је!) Високи саборе! Ступајући на ово мјесто не питам ? да ли имам доста снаге, доста способности за овај задатак, који .ме чека. Али знам, да ме је овамо довело повјерење, да ме је довела воља народног представништва, а смијем рећи -— и воља народа. (Бурно: Тако је! •— Пљесак). То ми даје храбрости, да станем овамо, то ће ми дати снаге, да устрајем на том мјесту, све дотле, док ме ово повјерење пратило буде. (Живио!) А знам добро, каково је значење овога задатка и овога положаја. Бити објективан (правичан), одгурнути од себе све страначке обзире, затомити на овом мјесту све, што је индивидуално (лично), а имати пред очима само светост овога задатка и подати се сасвим њему, — то је лако свакому, који има и осјећа у себи поноса, свијести и савјести. (Поклици: Тако је! Живио! — На љевици: А не као што је било кроз прошлих двадесет година). Бити у овом светилишту народном заточником слободе, слободне ријечи, (На љевици: Живио!) слободног расправљања, заточником слободе, без које нема живота ни народу, ни представништву његову, — и то Није тешко ономе, који и сам гине за слободом. (У саборници и на галерији, бурни Живио! и пљескање). Али има, има и тежине, а ево у овом је. Ја ступам на ово мјесто у часу, кад за наш народ, кад за нашу отаџбину, кад за Хрватску настаје ново, ако Бог даде сретније доба. (У саборници и на галерији бурно повлађивање и пљескање). Док нема уставне слободе, уставнога живота, док парламенат (сабор), који треба да је носилац жеља и воље народа, док парламенат који треба да даје правац животу народноме, док парламенат није то, већ само плашт, под којим се скрива самовоља властодржаца, донде и његов предсједник није ништа друго, него фигура, играчка у јачим рукама. (На љевици: Тако је! Живио! — Заступник Франко Поточњак: Часно мјесто постало је обешчашћено!) Наш народ чекао је и вапио дуго за постулатима (захтјевима) уставности и уставних слобода. — И чекао би још може бити дуго и дуго, док не би овладао очај, овладала апатија (немар, равнодушност), овладао маразам (слабост). (Глас на љевици: Та то је већ настало). Али у добар час јавиле су се нове прилике око нас и за нас. Наш народ је те прилике уочио и осјетио, да је дошао час, гдје се

каже: сад или никад! -— те је прибрао и напрегао све силе и савладао све препоне, за које је мислио, да се не могу свладати. (Бурни живио и пљесак). И тако видимо овај покрет, а с њим и овај преокрет. А овај преокрет значи преокрет на боље. И наш ће се сабор снаћи у другим приликама, у другом положају, а ја држим, да ће његови путеви бити слободнији, него што су икада до сада били. — Најдражи залог за то видимо у том, што су уставне реформе (промјене), које су услов снажнога, правилнога, слободнога живота, за којим је наш народ толико дуго вапио, а за који мјеродавни фактори (фактор значи оног који о нечем одлучује) тако рекући до јучер нису имали разумијевања, што су те уставне реформе у превишњем рескрипту (отпис, писмо) којим је сабор овај отворен, нашле санкцију (одобрење) и Његова Величанства нашег премилостивог краља. А даљњи залог мислим, да можемо видјети и у том, што је наш народ овом приликом у овом преокрету осјетио, у чему је снага, у чему је спас. Снага наше отаџбине не лежи само у хисторичком праву у признаном државном положају, не лежи у географском (географија је наука, која описује земљу каква је) дивном и значајном положају на обалама Јадранског мора, на Сави и на Дунаву, већ снага лежи и у хомогености (у том што је истог рода) њеног пучанства. Да се та снага одржи, мора овладати осјећај, да ће синовима њезиним и Хрватима и Србима, ако нам је суђена љепша будућност, да ће та будућност бити и једнима и другима иста. И као што смо видјели, овај осјећај овладао је нашим народом и он је доиста најјачи покретач ономе, што је у посљедње доба народ извео. (На љевици: Тако је! Без слоге никада ништа!) А имамо у овом покрету и још једну појаву, а та је, да се је видјело да у нашем народу превлађује правилно схваћање нашега одношаја према Угарској и мађарском народу. Лахор слободе распршио је многе предрасуде, много неповјерење, а под тим знамењем улазимо и ми и они у нов живот. Високи саборе! Под сретним ауспицијама (знамењима) почиње наш сабор свој рад. Велик је задатак, великје посао, који је нашему сабору намијенило Његово Величанство наш премилостиви краљ; велик је задатак, који од нашега сабора очекује нагп народ. Приступимо том задатку, приступимо тому послу, са жељом да одговоримо интенцијама (намјерама) Његова Величан-