Srpsko kolo

Год. IV.

се на мјесту. И браћа тих поживинчених Нијемада, који до оваких очајничких чина доводе биједне, а мирне и добре пољске ратаре, кад дођу к нама, траже нека народна права! Мучеништво једне матере. За вријеме пошљедњих буна у Русији одигравали су се често догађаји пуни најстрашније патње. Тако је у Риг-и на једној скупштини убијен полицајни изасланик. Војни гувернер Орлов одреди истрагу, која остаде без успјеха. Прочуло се само, да је један од двојице синова неке старе удовице Гродинове осумњичен као кривац. Како се није могло дознати, који је од њих, да ли старији син кочијаш Иван или млађи адвокат Федор, позове Орлов матер њихову и запријети јој, да ће, аКо не прокаже који је, обојицу погубити. Сирота мати није хтјела да каже, па чак ни онда, кад је ставише на муке. На пошљетку изведоше на очи матере обојицу и Орлов одреди, да их на усклик: три стријељају. Војници се поставише, подигоше пушке и чекаху на заповјед. Очајна мати започе се борити сама са собом. Она је добро знала, да је Федор био на скупштини, док је Иван већ давно лежао код куће у кревету. Но да изгуби свог најмлађега, најмилијега? Тад се присјети, како јој је старији син Иван једном рекао, да би у опасности радо положио главу своју за Федора. И прије него је гувернер завикнуо три узвикну мати „Иван је био и паде без свијести. Неколико часака паде Иван од пушчанога зрна. Два дана после тога ода један шпијун, да није Иван, већ Федор кривац. Други дан погубљен је и Федор. Жртва материна била је узалудна! Потрес у Валпараизу. У јужној Америци у републици Чиле био је велики потрес. Много мањих градова страдало је и веома су оштећени. Један град од својих десет хиљада становника пропао је сав у земљу, а спасло се је само стотинак људи. Веома је страдао главни трговачки град и највеће морско пристаниште на западној страни обали јужне Америке — Валпараизо. Читав Валпараизо је скоро уништен и преко сто хиљада људи остало је без крова. Валпараизо је имао скоро двије стотине хиљада становника и био је средиште трговине за цијелу републику Чиле. Како је потрес био по ноћи погинуло је десетак хиљада душа. Штета је огромна, веле пет стотина милиуна круна. Ово је у кратко вријеме други страшни потрес у Америци. Први је унигбтио Санфранциско, а други ево Валпараизо. Но Американце то неће омести, јер већ сад су одлучили, да на рушевинама подижу нове зграде. Пијанство енглеских жена. Код жена у Енглеској превладава силно пијанство. Тамо већ има сва сила болница за жене пијанице, И код нас већ има доста овога зла у неким мјестима са женама Американкама. Ту би болест требало лијечити, док је времена. За оне који не знају читати и писати. У „Српском Колу" било је већ изнесен начин, како они, који не знају читати и писати, могу то лако да науче према начину, који је пронашао један учитељ. Сада су се

Стр. 15.

тога посла латили и Срби ђаци, којп уче у свеучилишту у Загребу. Они имају своје друштво но имену „Његуш". Основали су га да се заједнички лакше унапређују у науци и сваком напретку, а и да у друштву лакше ураде што могу за српски народ. Чланови тога друштва одлучили су да почну учити Србе ратаре читању и писању. На тај нови начин они су издали и буквар, по ком се на овај начин учи и почели су, сваки у свом селу и крају, учити Србе ратаре читању и писању. А има већ и Срба учитеља који то раде. Свако ко хоће да Србе ратаре поучава на тај начин читању и писању нека пише српском академском друштву „Његушу" у Загребу, који ће му радо дати сва потребна упутства. Опомена исељеницима! Угарско министарство унутрашњих посала позвало је окружницом области, да на најзгоднији начин објаве народу и упозоре га, да се чувају исељавања у Орање и Трансвал, (у Африци) јер ондашње области најстрожије поступају са странцима по исељеничком закону. Тако између осталог оне, који немају довољно новаца код себе, или не знају читати и писати, не пуштају да се искрцавају на њи ховом земљишту, него их враћају натраг. — Чувајте се дакле бездушних агената! Важан проналазак за ратаре. Неки Јаков Хартман из Врбаса у Угарској добио је патенат на један врло важан проналазак, који се у том састоји, да прашину код вршидбе не разасипље већ је скупља. Тиме је постигнуто двоје: код вршидбе нема оне загушљиве прашине, а друго слама и пљева остану без прашине, пак се даду много боље употребити, него кад има у њима прашине. Улазне цијене за Земаљску Господарствену Изложбу у За г ребу. Улазне цијене за похађање Земаљске Изложбе у Загребу овако су одређене: Дневна улазница 60 филира, за недјеље и благдане 40 филира; ко узме уједаред 20 улазница плаћа 7 круна, а улазница која вриједи за читаво вријеме изложбе стоји 10 круна. Рад са кравама. Гдје је народ сиромашан, тамо увађа рад са кравама мјесто волова. У Галицији, на примјер, увели су неки задругари у 194 руске и пољске земљорадничке задруге рад у пољу са кравама мјесто с воловима. А и у нашим крајевима почиње се то увађати, јер је то доиста корисно.

(|1ш ш\ г ^ш^купујте само ^ !! ( СРПСКЕ ШКОЛСКБ ЖИГИЦЕ

СРПСКО коло