Srpsko kolo

Стр. 14.

СРПСКО коло

Год. IV.

жина света, да свако не могаше приступити да га целива, а многи жељаху ма и само да га виде. Онда патријарх Макарије дигне Крст на високо место и покаже га народу. Установише и празник у славу тога исте године другога дана Пасхе. Сабор егшскопа у Цариграду 355 год. пренесе празник на 14. септ. и од тада га славе сви хришћани. На јутрењу после великога Славославија износи се крст на сред храма да му се верни поклоне и да га целивају. — Знамење крста је при молитви једна од најважнијих и најтајанственијих свештених радња. Само Крст нашега Спаситеља смирио је људе с Богом и искупио их је од греха; крст је уништио онај размак који нас је делио од Бога и приближио нас је њему. 24. Свети Симон, пре калуђерства Стеван, ирвовенчани краљ. Био је средњи син Стевана Немање и жене му Ане. Владајући неколико година мирно, претрпео је 1202. много од старијег брата Вукана, који га с помоћу угарском збаци с престола, али се опет врати 1204. Са својим млађим братом Савом задобио био је самосталност српске православне цркве и уредио јерархију, те тако утврдио православље међу Србима. Истакао се и као књижевник, написавши житије свога оца Немање. Подигао је славну задужбину Жичу седмоврату, за прво време Немањића седиште српске архиепископије. Пред смрт се покалуђери и добије име Симон. Мошти му положише у манастир Студеницу, где и данас почивају. 26. Свети апостол Јаван беше рибар из Галилеје; кад је постао учеником Христовим, беше вазда' уза њ. Одликовао се младеначком непорочношћу, смерношћу и љубављу према своме учитељу. Будући бистра ума, он је познавао дубље него други науку Христову. Јеванђеље, које је написао при крају 1. века на грчком језику, садр ки особито беседе Исуса Христа, његово учење; оно је допуна трима јеванђељима (Матеја, Марка, Луке), која приказују највише спољашњу - историју живота и рада Христова. Апостол Јован је написао и три посланице, којима је главна мисао: „децо љубите један другога". Још је написао 'Апокалипсис (Откривење), у којем је пророчански приказана судба хришћанске цркве и целога света.

Шта се збива у нас и у свијету. Краљ Фрањо Јосиф I. није био у Босни. Ми смо у пошљедњем броју овог народног листа јавили, да је краљ Фрањо Јосиф I. наумио походити Босну и Херцеговину и то кад буде на војничким маневрима у јужној Далмацији. Већ смо онда јавили, да ће то ићи мало потеже, јер овима двјема српским земљама прави је господар Султан, па се говорило, да ће Султан послати у Требиње једног свог генерала, да Фрању Јосифа I. поздрави у Требињу као султановог гостг. Међутим наједанпут пуче глас, како је Фрањо Јосиф I. оболио и како он неће моћи на маневре и у Требиње. То је зачудило читав свијет и свако жив мисли, да Фрањо

Јосиф I. није ишао у Босну само зато, јер је Султан одлучио, да ношаље у Требиње свога генерала. Мјесто краља Фрање Јосифа I. ишао је надвојвода Фрањо Фердинанд. Он је дошао у Дубровник, гдје је надзиравао вјежбе војске и морнарице, а онда је отишао у Требиње, гдје се задржао само два сата. У Требињу га је поздравио католички бискуп из Мостара и изасланици града Мостара, који су већ прије изјавили, да ће ићи само онда у Требиње, ако тамо не дође никаква депутација с молбом, да Босна и Херцеговина припадну Аустрији. Надвојводу Фрању Фердинанда је у Дубровнику поздравио многи свијет, а дошао је тамо и црногорски нашљедник пријестола Данило, кога су Дубровчани бурно на сваком кораку поздрављали. Тако се ето свршише ови маневри. Састанак сабора. Наш сабор састаће се у Загреб око половице идућег мјесеца, те ће у овом засиједању расправити законске основе о-чистоћи избора, слободи штампе и независности судаца. Сабор ће трајати све до Божића. Састанак делегацијз. Угарска и аустријска делегација састаће се 13./26. новембра у Будимпешти. Царински рат између Аустро-Угарсне и Србије. Још никако да дође до споразума између Аустро-Угарске и Србије. Србија не ће да попусти и не да се да је Аустро-Угарска привредно сасвим спута. Кад не може Србија да извози у Аустро-Угарску, она тражи нове путове за извоз своје стоке и других производа преко Солуна у друге државе. У овом тешком часу влада српска и краљ српски Петар налазе помоћи и храбрења и од српских ратара. Недавно је краљ Петар путовао по источним крајевима Србије, па је било говора том приликом и о царинском рату са Аустро-Угарском. Српски ратари говорили су краљу: Нама је истина сад тешко, али кад помслимо, како су наши оцеви лили крв за слободу и независност Србије, можемо и ми да платимо тај рат у новцу. Барем ће наша деца имати од тога користи и Србији се не ће заповедати, откуд не треба. Када тако говори српски ратар, јасно је, да ће Србија изаћи победоносно из ове неприлике, јача и угледнија. Из Русије. У Русији још увијек трају немири и никако да дође до примирја. Води се очајна борба између дворске странке, која хоће да остане све по старом и народних људи, који хоће да се даду народу права и слободе, како му је то обећано. У тој борби падају и мртве главе. Тако је недавно убијен у Петрограду и генерал Трепов заповједник дворске полиције, који је особито био против тога, да се нарбду дају слободе. Но ваљда ће послије свега овога увидјети противници народних слобода у Русији, да се не да задуго владати против народа, па ће дати народу права и слободе, које му припадају и за које се тако очајно и истрајно бори.