Srpsko kolo

Год. IV.

СРПСКО КОЛО

Стр. 7.

Земљорадничка Задруга у Темет-Павлишу (у тамишкој жупанији). Српска Зе1Мљорадничка Задруга у Станчеву (у тамишкој жупанији). Од пет српских места у такозваној Банатској Црној Гори сад је још само једно једито место (Хрњаково) без српске земљорадничке задруге. Сва остала места — Темеш-Петровосело, Темеш-Краљевац, Темеш-Лукаревац, а сад ево и Станчево — имаду и своје српске земљорадничке задруге. Помиловање осуђених новинара. За прошле владе осуђена су бииа три новинара хрватска, зато што су писала корисно за народ, укупно на 17 мјесеци тамнице и 2000 К глобе. Међутим је нови сабор позвао нову владу да предложи ове невине народне људе на помиловање. Влада је то учинила и док не дође помиловање, осуде се неће извршити. Ти новинари зову се Већеслав ВилСер, Стјепан Бат и Лука Шошки. Извршни одбор пакранки на дјелу. У прошлом броју „Српског Кола" донијели смо позив извршног одбора Српске народне самосталне странке у Пакрацу, да се отварају аналфабетски течајеви за оне који не знају читати и писати, па да тако науче то. Прије 3 недјеље отворен ја таки течај у Шеовци крај Пакраца. Па крачки капелан г. Подунавац, са Ђорђем Јагнићем трговцем, учитељима у оном крају: Богићем, Радовановићем, Грозданићем Тривуновићем, Берићем, Вукићевићем, Вуксаном и Симићем раде марљиво, да у тим течајевима науче свијет читати и писати. Г. Ђорђе Јагнић из Пакраца о свом трошку набавио је књиге за аналфабете што их је издало друштво „Његуш", па из њих уче неписмене читању и писању. Напредује се лијепо. Послије учења читају народна господа народу из поучних и забавних књига, говоре против пића проклете ракије и других штетних обичаја у народу. Овако треба свагдје да се ради и народ унућује, па ће тако народ поћи напријед у сваком погледу. Земаљски трошкови за годину 1907. Сабору је поднесена на одобрење основе закона, којом се трошкови краљевинаХрватске и Славоније за год. 1907. одређују на 23,434.411 круна (двадесет и три милијуна, четири стотине тридесет и једанаест круна). Од тога се троши на сабор 219.120 круна, на бана 81.600 круна, за управу земље, куда спадају плате чиновништва земаљске владе, жупанијских и котарских чиновника, мировине, градње цеста, плате оружништва, земаљске зграде 12,146.477 круна, издаци за цркве, школе, плате учитеља и професора, мировине 4,959.251 круна, за судове и плате судцима и осталим чиновницима код судова, са казн и онице, мировине 6,027.963 круна. Српски С0К0ЛСКИ лист. Почетком месеца децембра ове године по нов. календару почеће да излази у Сремским Карловцима месечно једанпут лист за соколске ствари по имену „Српски Соко". Одговорни уредник тога листа биће др. Лаза Поповић старешина Српског Сокола у Карловцима, а власник издаватељ и уредник Никола Максимовић. Цена је листу на годину К 3, те се због мале своте прима претплата само на годину дана.

Српски сватови за „Српско Коло". Госп. Ђуро Грчић учитељ у Двору, који се особито заузимље.за „Српско Коло" у свом мјесту и крају, шаље управи нашег листа К 7"60, па пише: У сватовима Драгана Јоке и Саре Јаић у Врпољу скупио сам на предлог госп. Душана Јоке за Српско Коло К 7 - 60, а дароваше по К 2 Ђуро Грчић; по К 1 Петар и Душан Јока; по 40 пот. Раде Томашевић; по 20 пот. Никола Јока, Марко Томашевић, Мирко Ножинић, Остоја Јанић, Милић Лотина, Лука Ножинић, Драган Мијановић, Милош Аџић, Мићо и Петар Томашевић, Иван Ножинић, Драган Цветановић, Радован Ножинић, Петар Лотина, Саван Цветановић, Танасија Томашевић. Лијепа хвала и скупљачу г. Ђури Грчићу као и осталим приложницима. Лист за Србе ратаре у Далмацији. Наша браћа Срби у Далмацији спремају се да покрену за своје ратаре овакав лист као ово наше „Српско Коло". Ми се можемо поносити што смо први међу Србима основали прави ратарски лист. Сад се други Срби угледају на нас. Без знања и просвјете нема напретка, увиђају то већ свуда Срби. Сретно и напредно. Дјеца за свој народ. У Њемачкој царевини живе 4 милиона Пољака. Они су словенске крви, исто као ми Срби, па Руси, Хрвати, Чеси. Нијемци се труде из све снаге да ове Пољаке понијемче. Већ су све пробали, али без користи. У пучким (основним) школама уче тамо пољачка дјеца све на њемачком. Само су вјеронаук досад учили на свом језику. Сад је влада њемачка одредила да морају и то учити на њемачком језику, дакле и: оченаш. Али се дјеца свуда побунише и њих 75.000 већ неколико недјеља неће да иду у школу због тога. Њемачке су власти збуњене овим и свакако раде да дјецу присиле да иду у школу. Али се јуначка дјеца не даду. Не помажу никакве батине ни никаква сила. Благо народу ком и дјеца овако знају бранити своје светиње. Кад ко хоЋе да шаље новац запретплату „Новог Србобрана" или „Српског Кола", молимо га да не шаље на кога од уредника, него на управе листова, јер то смета и вођењу књига и плаћамо поред тога за те напутнице, док у исто вријеме плаћамо мјесечно за поштански претинац, гдје дижемо заједно све напутни це за претплату и „Новог Србобраг. ч" и „Српског Кола".

ИЗБОРИ. У горњо-карловачкој дијецези би^е избори за народно црквени сабор 6. децембра, у архидијецези (у Сријему) танођер 6. децембра, а у пакранкој диј цези 5. децемра.