Srpsko kolo

утралност рускога царства и аустроугарске монаркије. А позната је ствар, да Италија са својих 30 милијуна душа није могла доћи до уједињења без реалне помоћи у бајунетама и у новцу са стране Француске. (Код коалиције одобравање.) И кад бих ја, високи саборе, хтио, да вјерујем у остварење радикалног државоправног програма, како га ви заступате, т. ј. програма Старчевићеве странке права, онда бих сам себе морао држати наивним, а могао бих вјеровати у остварење само онаково, како га је у појединим моментима замишљао покојни Кватерник, и како га је можда понекад замишљао Анте Старчевић, који нису рачунали на нашу снагу народну, него су поми\иљали и на велике дипломатске савезе. (Заст. др. Александер Хорват: Старчевић је само помишљао на снагу народа. — Заст. др. Иво Елеговић: Ми не ћемо ни на Цариград ни на Рим навалити.) Ви ћете допустити, да дадем израза своме мишљењу, а ви своје заст}пајте касније како знадете. Али, високи саборе, кад би Старчевићева странка права заиста озбиљно заступала своје становиште, онда би и у српском питању морала попримити сасвим нови програм. Сада ћу се, наиме, вратити на оно цитирање мојих ријечи, којима се у посљедњем свом говору послужио г. др. Анте Павелић. Ја сам казао, да она хрватска странка — то је бар био смисао мојих ријечи, — да она хрватска странка, која би стајала само на становишту нагодбе, која за Хрватску не би тражила више, него само Далмацију, не би ни требала можда рачунати са Србима. Сасма је другчији положај радикалне државоправне странке, која иде за проширењем хрватског територија преко територија краљевине Далмације и краљевине Хрватске. Баш та странка, која хоће да прошири териториј Хрватске и Далмације, морала би рачунати са Србима и морала би да води борбу с оном другом хрватском нагодбеном странком због Срба и српског питања. (3,аст. др. Анте Павелић: То је ваше мишљење! — Заст. др. Душан Поповић: Ваљда није Шекспирово!) Понављам, морала би да води борбу баш због српскога питања, јер је тој странци апсолутно потребаи споразумак са Србима, ако хоће озбиљно да пријеђе на остварење свога радикалнога државоправнога програма. Ствар је јасна. Та странка хтјела би, да се уз Хрватску, Славонију и Далмацију сједини и Босна и Херцеговина. Али та ће странка допустити да у Босни и ХЈрцеговини имаде око 700.000 православних Срба (Заступник д-р Александер Хорват: Али нису сви Срби.), од којих су многи у појединим крајевима, на појединим експонираним мјестима, људи, који репрезентирају велики капитал икултуру, а сви су свјесни своје народности и воде за собом масе, без којих се, ако рачунамо само на своју снагу, босанско -херцеговачко питање не може ни за корак помакнути унапријед. Ако дакле Старчевићева странка права озбил>но мисли на остварење свога програма, онда она мора прије свега тражити шосЈиз ујуепсН са Србима, јер је иначе њезин програм један ршт с!е$јс1епит. (Бурно одобравање код коалиције. — Заст. д-р Иво Елеговић: Тражићемо то^из ујуепсћ', али ви морате бити Хрвати. — Заст. д-р Анте Павелић: Али ви диктирате увјете тога тосЈиз ујуепс!!. —Заст. д-р Александер Хорват: Зато им и иде под сваком владом добро.) Високи саборе! Ја не вјерујем међутим, да Старчевићева странка права озбиљно мисли на остварење својега програма. (Чуђење код Старчевићеве хрв. странке права. — Гласови: А, тако ви говорите! Заст. д-р Иво Елеговић: Сад већ није озбиљно. Сад ћемо се шалити. — Заст. д-р Јосип Франк приговара.) Молим, ја ћу своје мишљење образложити. Старчевићевој хрватској странци права јако је мрско нагодбено становиште дапаче одвратно. (Заст. др. Александер Хорват: То стоји.) Па ипак, ако је то тако, има један конкретан примјер, гдје та одвратност није дошла до израза. Старчевићева хрватска странка права држи, да је сваки рад на нагодбеном темељу утврђивање данашњега државоправног одношаја између краље-

вине Хрватске и Угарске. И та странка нарочито држи, а то је рекао и господин Јерко Павелић, да је баш избор у заједнички сабор учвршћивање овога нагодбеног одношаја, па ипакје она ове године радила на том, да се данашњи нагодбени одношај учврсти, јер је она управо својом снагом омогућила избор у Тај заједнички сабор угарско-хрватски. (Немир код Старчевићеве хрватске странке права. — Заст. др. Александер Хорват: Лијепа хвала!) Ова је странка имала у својим рукама судбину будућих одношаја између краљевине Хрватске и краљевине Угарске, те је могла да уздрма, ако не да сруши државоправну нагодбу, јер би заједнички сабор био без хрв. делегата крњ, не би био компетентан ни зато, да бира т. зв. угарску делегацију. (Заст. др. Иво Елеговић: Да сте ви стајали на нашем становишту, не би били тако радили). Старч. стр. права приступила је тому избору додуше са једном оградом. Но што значи та ограда? Та је ограда један смоков лист. (Бука код Ст. хрв. стр. права. —■ Заст. др. Александер Хорват: Тоје политичка перфидија након онога, што смо вам учинили, да срушимо старе мађароне. Ви сами најбол>е знате, да је тако и да би ишли стари мађарони у Пешту, да нисмо рас послали. — Заст. др. Иво Елеговић: Да сте ви били на нашем мјесту, не бисте тако радили.) Куда води такова ограда? Најбоље се то види по примјерима код других народа. Ви ћете знати, да су ггримјерице Чеси стајали на становишту негације државног устројства Аустрије. Они су наиме перхоресцирали улаз у царевинсковијеће. Еволуцијом је дошло до тога, да су улазили у царевинско вијеће с оградом, а сада је ограда пала и сада се комотно корача преко порушене тарабе. (Глас код Старч. хрв. стр. права: Ви сте ишли безувјетно у Пешту. Засг. др. Иво Елеговић: Зато и Младочеси пропадају!) Госп. др. Павелић допустиће и то, да је моја дужност, да се овдје изјавим о његовим приговорима српском поријеклу и уопће српском имену и народу у Хрватској. Он је устврдио, да у краљевини Хрватској до прије 50 година није ни било Срба, да се није за њих ни знало, а у актима, повељама и дипломатским списима да није наћи ни трага ни гласа српском имену. Колико је то тачно, колико је исправно, колико је он проучио та акта и списе, и колико је упућен у историју Срба у Хрватској, то ће показати ови примјери, које ћу сада изнијети (чита): „Год. 1538. дао је цар Фердинанд..." (Заст. д-р Анте Павелић : То је апокрифна исправа, то је доказано.) Изволите саслушати мене, као што сам ја вас, ви ћете моћи то контролирати. „Год. 1538. Дао је Цар ФердинанД повластице Србима, што се населише у сјеверној Хрватској (у Жумберку?). Цар каже, да му је генерал Никола јуришић јавио, да су се доселили неки српски или рашки (бетапоз зеи КазсЈапоз") капетани и војводе с народом, који је под њиховом влашћу. У тој се повељи досељени Срби зову „5еташ зеи КазсЈаш" (5 пута) и „Казаат" (1 пут). (Заступ. д-р Елеговић: „5ет", т. ј. слуге, робови.) Господин Павелић може, што се овога тиче, потражити то у Лопашићевим „Споменицима" хрв. крајине, св. I., стр. 5—6, и у Сгоегш§ ЕШпо^гарћЈе II., стр. 360. (Заст. д-р Анте Павелић: Доказао је један историчар, да је то једна апокрифна исправа.) „Год. 1609. дају нински бискуп Блаж и башки капетан Г. Стјепановић препоруку Николи Драшковићу и Томи Миличићу личким посланицима, који су дошли у Баг због исељавања били су под турском влашћу — и донијели писмо „писано српски" (бспЦа ,лп зепчапо, зисЈеИа ,1е11ега зеппапа"). Године 1660. написао је по свој прилици загребачки бискуп Петар Петретић расправу о српском православном владичанству у данашњој сјеверној Хрватској, у којој каже за тамошње Србе: „Власи или Раци или правије да кажем Срби, јер су поријеклом из државе Србије". (Уа!аћј зјуе Казаат уе! иЈуегшз сћсат бетат.) (Заст. др. Александер Хорват: Чија је то књига. — Заст. Буде Будисављевић: Професора Ђерића од универзитета. — Заст. др. Александер

Хорват: А сада знамо и каква. је. Заст. др. Анте Павелић: То је поб^о др. Хорват, када је доказао, да у 7)0 исправа. нема о Србима говора ни у једној.) Године 1690. 21. августа дао је цат Леополд неке повластице православнид Србима и то у свој Грчкој, Србији, Бугарској, Далмацији, Босни, Јенопољу и у Херцеговини, исто тако у Угарској и Хрватској, гдје заиста живе. (Заст. др. Иво Елеговић: Ну читајте, што пише о том Хорват. — Заст. Буде Будисављевић: Немојте Хорвата спомињати, тко озбиљан до њега држи. — Гласови код Старч. хрватске странке права: Пакузмите Смичикласа и Клаића.,— Бука.) Предсједник (звони): Молим господу заступнике, да поштују слободу говора и да госп. заст. Прнбићевића не сметају, јер држим, да је достојније и љепше, ако се господина говорника слуша мирно, као што су господа од већине слушала госп. заступн. Јерка Павелића. (Заст. др. Анте Павелић: Какве су то исправе?) Заст. Светозар ПрибиЛевиИ: Ја цитирам само оне исправе, које можете контролирати (чита): „1718. год. састадоше се у Даљу српски посланици, да се потуже цару на гажење српскијех „привилегија". Владика се костајнички тужио на заповједнике, што тамошњи католички попови узимају десетину од Срба (5егћеп) православне вјере". „Око 1744. год. пише осорски бискуп Матија Караман против православних Срба у Далмацији и каже, да је кардинал Колонић искао од „Пропаганде", да се постави „у Хрватској српски владика католичке вјере" и спомиње Т. Пашића, „српског владику католичке вјере". (Заст. др. Александер Хорват: Срби сви и свуда). „1750. написа задарски архибискуп Мат. Караман извјештај о православним Србима у Далмацији и каже, да су Срби насељени у сјеверној Далмацији све до планине (Велебита), која их раставља од аустријскијех Срба". 1770. спомиње А. Крчелић више пута Србе у Хрватској. Кад суускоци 1530. дошли из Турске у Поуње, каже А. Крчелић за њих у биљешци, да су то „Србљи или Раци бјегунци". (Рго1и§1 5егћП 5Ју1 Казааш.) Србље унијате зове он „Србима, које у опће зову Власима". („Казаапоз уи1§о У1аћј Уоса1оз") Каже, да Србе зову различнијем именима: Једни их зову Власима, а други Рацима или Србима; неки Албанцима и Бошњацима. 1772. године написа дебелобрдски парох Стојан Шобат катихизис, који се почиње овако: Вопрос: Ко си ти? Отвјет: Јасамчеловјек, Србин Христјанин ; а мало за тијем: Вопрос: По чему зовеш се Србин? Отвјет: Зовем се по роду и слову илити језику оних људи, од којих происходим и који именују се Срби. 1772. године наштампа мој земљак Бановац Стеван Вујановски у Бечу њемачку граматику „в ползу серпских дјетеј на славеносрбском јазикје". 1788. године, кад су Русија и Аустрија ратовале против Турске, отиде лички капетан Филип Вукасовић са 200 Личана и 200 Оточана у Црну Гору. Од официра и најмлађих заповједника спомињу се неки по имену као Павелић, Вукасовић, Маројевић, Мартин Ковачевић. С њима је ишао и католички поп Јосип Крмпотић (Личанин), који је спјевао пјесму о овом догађају у славу Филипа Вукасовића. У тој пјесми зове он све војнике без разлике вјере Србима. Ево што он каже: „Пред њима је племић од старине, Вукасовић од личке крајине ... Остали су рода витешкога Прави Срби, право славе Бога". 1791. године пише ц. и кр. илирска дворска канцеларија карловачком владици: „Из обзира на многоврстне користи, што их добива држава насељивањем српских поданика у ц. кр. насљедн земље — вдекће сНе Ет\уап<1егип|* с1ег зегђјзсћеп 1Јп1ег1:ћапеп т сћ'е к. к. Егћ1апс1е §е\уаћгеп 1 I. с1. 1793. године наштампа Бановац Стеван Вујановски у Бечу своје „Руководство" и књижицу „Историја цркве" обоје „во употребљеније србских училишч". 1798. године каже М. П. Катанчић

за србско име: „Оно је заиста нашим Илирима познато, да се свуда Србљима зову, не само они, који живу у Србији, него скоро по свем Илирику, а и по Дацији, особито они, који су грчкога закона, који мисле, да се тијем највише од другијех разликују, што се зову Србљи или Србљани". (Пригсвори код Старч. хрв. странке права — Заст. др. Душан Поповић: Ја за своје српство не требам никакове повеље. — Заст. Буде Будисављевић: Нити ја за своје. Заст. др. Анте Павелић: У Хрватској требате, ако хоћете бити Срби.) Високи саборе! Ја сам изнио ове цитате само зато, да покажем госп. Павелићу,да није оно истина,штоонтврди, како не стоји, да нема српском имену ни трага ни гласа у актима... (Заст. др. Иво Елеговић: У ту се сврху позивате на апокрифне списе.) Гледе нашег стајалишта у народносном питању имам међутим да одговорим г. Павелићу ово: Ми смо Срби народ, који резон за свој опстанак не вади из прашних аката, н ти се позива на славу пропалих цар вина, нити хоће, да на излизаним а; истократским грбовима удари темег^ свој; ми смо народ, који се у народнссном питању држи другог, модернијег становишта: Свако ко се осјећа чланом једне културне заједнице ; свако, ко се осјећа чланом једног народног друштва; свако, кому је свијест, увјерење загријано једном народном мишљу има право, да се зове дотичним народним именом. Има то право зато, што народ, појам народа, пије ни појам политички, ни антрополошки, нити етно. рафски, него је то појам културно-социјални. Модерно становиште у питању народносном, које је тако сјајно обрадио Ренан у свом дјелцу: С>и' ез* се ^и' ипе паћоп одговара оној сјајној и крилатој ријечи Паскаловој: Ја љубим — дакле јесам! Аргуменат даклезасвоје српствоовдје у Хрватској црпемо ми из сасвим другог извора, него што су та акта, ти дипломатски списи, те привилегије... (Заст. д-р Александер Хорват: Знамо. Од другуда је ваш извор. — Заст. д-р Душан Поповић: Сељак не чита такве дипломатске списе. Заст. д-р Александер Хорват: Него ћете сељаку дати катекизме ваше читати. — Заст. д-р Душан Поповић: Можете о 100 катекизма говорити, али наш вам се сељак смије.Бука.) Аргуменат за наше српство, да вам право кажем, лежи у томе, што ми у Хрватској имадемо своју штампу, што имадемо овдје своје значајне културне институције, што имамо своју колосалну привредну организацију тај аргуменат налазимо ми у свакидашњем плебисциту српског народа. И држећи се овог демократског становишта у народносном питању, нама је свеједно, признавале нас привилегије или не, било трага нашем имену у актима и дипломатским списима или не било. Бефели нека се издавају против нас, наше име српско нити се даде збрисати, нити ће нас привилегија пропалих царства и њихова слава да утврди и ојача, ако наше српство не живи у свијести и у срцу нашега народа. (Бурно одобравање и пљесак те живио код коалиције и на галеријама. — Заступник Љуба БабићЂалски: Тако се говори. — Глас код Старчевићеве хрватске странке права: живила српска банка! — Бука и приговарање. — Заст. др. Алекс. Хорват: Он говори о српском капиталу, који су они створили. — Заст. др. Владимир Франк према д-ру. Поповићу: Овај ће посрбица нама говорити, да смо денунцијанти! Ви сте денунцијант. — Заступник др. А. ХорваТ: Па што сте? Ви сами кажете, да је српски капитал вас створио! — Бука.) ГЈредсједник (звони): Молим госп. заступника Поповића, да се служи парламентарним изразима. (Заст. др. Александер Хорват: Ако је могуће.) Заст. Светозар ПрибићевиЛ: На те ћу упадице одговорити ово: Ту је српску банку српски народ својим жуљевима и својим знојем основао. (Заст. др. Алекс. Хорват: Знамо, како је!) Ви, који непрестано овдје продикујете о словенској солидарности, ви бисте се — ја барем мислим — морали поклонити пред народом, који је својом приватном иницијативом и својом рођеном снагом могао да створи такову значајну институцију. (Заст. др. Александер Хорват: Кад не би знали, што је. — Заст. др. Душан Поповић према дру Хорвату: Ево га. И ко гуштер је већ зелен! —