Srpsko kolo

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. IV.

Но ми смо народ увјершга, да је та наредба веома добра. Камо среће, да су се жуп. одб. и досад за нас тако бринули! Та наредба каже, да свако, ко хоће да цвика штапове у шуми, мора имати зато дозволу. А то она зато вели, што су досада куповали наше шуме странци за цвикање штапова, пак једноставно посјекли све, што им је требало (чак су и жиле вадили! , напунили џепове, отишли и оставили нам похаране површине без шибљике! Одсад то неће бити, јер наредба нас заштићава, па каже странци, кад си посјекао, мораш се бринути и да шуму опет подигнеш. А то иде у корист наших шума и нас самих. Зато она и вели, да онај, ко прода шуму за цвикање штапова, тамо не смије пуштати блага, јер ће благо уништити младице, а онда никад шуме тамо. Ко купи шуму за цвикање, тај не смије сјећи средње младице ради тога, да од тих младица (средњих — најбољих!) послије нарасте велика шума; а све оне младице, које сметају растењу дрвета, да их мора на свој трошак одстранити, требао их или не требао. То не иде у рачун којекаковим "шпекулантима, али за нас и наше■ шуме је сасвим добра. Зато је ми и поздрављамо, а народ нека се не да заваћати од којекакових надриписара и својих непријатеља! Извршни одборник срп. сам. стр. у Двору

КУПУЈТЕ само

!!( СРПСКЕ ШКОЛСКЕ ШИГИЦБ

ТРАЖИТЕ ОД (§ ТРГОВАЦА ДА ИХ ПРОДАЈУ

Шта се збива у нас и у свијету. Сабор краљевине Хрватске и Славоније одгођен је 5./18. децембра због божићних празника, те ће се опет састати 8./21. јануара 1907. године, да настави свој рад. Српски (хрватски) језик у војсци. Познатоје, да су Мађари себи извојевали то лраво, да у Угарској дописују са заједничким војничким властима мађарски, да се натписи на зграде војничке метну маћарски, да буде у пуковима званични језик мађарски, да у картама војничким буду мјеста означена мађарски а не њемачки. Сада је у делегацијама делегат г. Грга Тушкан устао и рекао министру рата, да треба да се то све уведе и код нас, јер нам то по праву и закону припада, па да у Хрват.ској и Славонији у војсци и нашем језику буду приШнат^. ,сва права као мађарском у Угарској. Мини^одговорио је, да нема ништа против тога, да

се на војарнице (касарне) метну српски (хрватски) натписи. Ако је таки закон, да ће промијенити имена мјеста у војничким картама у Хрватској, као што је то учињено у Угарској. Онда се не ће више звати Загреб „Аграм", Карловац „Карлштат" и т. д. као што су до сад тако звана та мјеста њемачки, него ће у војничким картама бити само Загреб, Карловац и т. д. Ето и то је један од успјеха хрватско-српске коалиције! Др. КрасојевиЋ о приликама у Босни. У одборској сједници угарске делегације одржане 3./16. децембра приликом расправе босанско-херцеговачког прорачуна др. Ђорђе Красојевић управио је на заједничког министра финансија о управи Босне и Херцеговине 19 питања, у којима га позива, да се уреде прилике у Босни и Херцеговини и поправи земаљска управа. Домаћи синови не узимљу се довољно у земаљску службу него се довлаче у земл>у странци, који не разумију ни језика народног и немају љубави за народ. Влада поњемчује тако земљу, прогони штампу, изгони из земље српске новинаре, не да да се оснивају земљорадничке задруге, иде против српских школа. Уопће влада ради тако, да народ у Босни и Херцеговини није никако задовољан с управом и уредбама. Позива стога министра, да се даду народу сва права и слободе, које народ ужива у другим земљама и државама. Састанак Думе. Руска Дума (Сабор), како се јавља из Петрограда, састаће се 19. фебруара 1907. Руски народ се толико бори за своја права и слободе, па сад ће се видјети, што ће ова Дума донијети добра народу руском. Расцијеп у СтарчевиЋевој странци права. У странци Старчевићевој, којој је до сад био вођа др. Франк, настао је расцијеп. Госпићки Старчевићанци, а на челу им адвокат Гојтан и Марко Дошен издали су проглас, у ком најоштрије осуђују Франка и његову досадашњу политику, те изјављују, да прекидају са њим, Ако би, веле, и надаље др. Франк водио странку, да би је сасвим упропастио. Држи се, да др. Франк мора положити част предсједничку у странци, а др. Миле Старчевић са личким заступницима, да ће се оцијепити од др. Франка и преузети водство Старчевићеве странке. Прва је Далмација и Далматинци, а онда ево Лика и Личани окренуше леђа др. Франку, а ваљда ће наскоро прогледати и Загорје и остали крајеви.