Srpsko kolo

Број

Излази свакО четвртка у недјељв * » » ЦиЈена за Ауетро-Угареку: на годину К 3'20 на по године К 1 - 80 на четврт. год. К —'80 За друге зеиље : на годину 5 круна. Поједини бројеви 10 пот.

'УНИВ, БИБЛИОТЕКА Загреб, у четвртан 14. (27.) јануара 1910. Н. Вр.^2.^. -^од. УШ. Оглаои рачунају се по цјеновнику. Ако ее више од три пута увршћују, рачунају се јефтиније. —.* * » Уредништво се налази у Николићевој улипи бр. 8. Писма се шаљу уредништву „СРПСКОГ КОЛА народног листа". Руко~ писи се не враћају. —

СРПСКП коло

НАРОДНИ ЛИСТ

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)

Уређује: Уредништво „Србобрана"

Св. Сава Немањиђ. Кад опет, приликом празника што га славимо у славу Св. Саве, пишемо ове ретке о њему, ми нисмо као неваљали син, који непрестано много прича о свом добром оцу, да забашури тако своју рђавштину. Ми пишемо зато, да и опет, и по стоти пут, кажемо Србину, шта је учинило Србе великима и славнима у доба св. Саве и послије њега, не би ли то спомињање учинило, да и ми пођемо чврсто јуначким путем према новој величини и слави. А то се даде у кратко рећи: храбро, јуначко срце, вриједне руке и паметна, просвијетљена глава начиниле су онда Србе великима и славнима. Друго шта не може ни нама помоћи. Ни цар, ни краљ, ни бан, осим наша свијест, наше образовање, врједноћа и кураж наша. Прије него што је 1169. године Стеван Немања, отац св. Саве постао велики жупан српски, јадно је изгледао српски народ. Потрган је био на много државица, жупанија; без школа био заостао у просвјети; туђинци Грци господарили му у оно нешто цркава; поједине жупаније клале се међу се, а над свима је владао грчки цар. Немања, јунак, вриједан, радин окупио је око себе све жупаније, постао велики жупан и стресао грчки јарам. У земљу ослобођену ваљало је још унијети свјетлост знања и просвјете, па јој је напредак зајамчен. То му је учинио најмлађи син св. Сава. Немања је ослободио тијело српско из грчког ропства, а св. Сава душу српску од робовања мраку и тами незнања. Крштено име било је св. Сави Растко. Као дјечак заволио је знање и науку више од богаства и сјаја великашког. И потајно побјегне из двора очева на Свету Гору у један манастир, те се закалуђери и добије име Сава. Ту је наставио учити, живећи као прави испосник. Вјештином и памећу својом изради код грчког цара и патријарха, те Србија добије слободну, самосталну цркву. Он је постао први српски архиепископ, поставио Србе владике и друге свећенике. Тим је ударио најчвршћи темељ самосталности српске државе. Јер Грци су

"--ч. ' /\ прије пр^ко свећеНства могли најлакше уплетати се у српске послове и копати ровове испод српске слободе. И сад почиње учитељски и просвјетитељски рад св. Саве. Цркве, манастири, школе, склоништа за болесне и невољне стадоше ницати као из земље његовим старањем. Књига српска поче цвјетати. Он је сам био први књижевник српски, а његови ученици наставили су његово дјело. И послије толико стотина година није српски народ заборавио његова учитељског и просвјетитељског рада. И сад је он патрон, заштитник српске школе и просвјете! Па није само то. Кад му се браћа Стеван и Вукан сташе клати око власти, раздвојише земљу у два крвава кола, и запријети опасност слободи Србије, диже се св. Сава, ком је срце пуцало гледајући што се ради, те их присили нз з змирзње. Над тијелом очевим морали су присећи, да ће живјети сложно. А кад је мађарски краљ с великом војском пошао на Србију, опет је св. Сава спријечио пролијевање крви, јер на његов наговор одустаде мађарски краљ од похода на Србију. А најпослије је брата Стевана окрунио (овјенчао) краљем српским, па се зато и зове Стеван Првовјенчани краљ српски. А да ништа није урадио, него подигао манастир Хилендар, или како народ вели: Бијел Вилиндар у сред Горе Свете, красну славну себи задужбину — његово би се име вјечито спомињало у српском племену. Али, он је земљу ослобођену од ропства грчког цара ослободио и власти грчких свећеника; засијао ју је огњиштима знања и просвјете, црквама и школама; ударио темеље књизи српској вриједном својом руком; одгојио српском народу цијело јато учитеља и просвјетитеља; сложио завађени народ, обранио га памећу од силе извањске и дао потоњим кољенима уз све то свијетао и вјечан примјер правог рада народног. Уз јуначко срце и челичну мишицу Стевана Немање, велики ум, племенито срце и радина рука св. Саве начинише ондашње Србе великима и славнима. И ми, далеки потомци њихови, садање кољено српско, нећемо другим трагом до њиховим.

Чувајте и остављајте сваки број овога лиета, јер Ће вам требати и послије, да га читате х ^гкд