Srpsko kolo

СРПСКО

коло

Год. VIII.

Српски адвокати и српски сељаци, I. Много штошта зла ми урадимо, јер и не мислимо, да је то зло. Учинимо зло онако не мислећи, радећи као муха без главе. А кад би нас неко упозорио на то, да је зло што чинимо, и растумачио нам то, ми не би за јамачно радили то. Но, кад ми радимо рђаво, не мислећи, у својим приватним пословима, хајде-де. Од тога трпимо штету ми сами. Али кад радимо у народним пословима тако, кад отуда трпи штету цијели народ, онда је зло много веће. Стога треба искрено рећи: Тоитоневаља, није српски, није људски. И многи ће људи други пут пазити. Како је, на примјер, пред 15 година сваки Србин држао да је то свеједно, пазарио код Србина или Жидова. Оне ријечи „свој своме" нису ником биле ни на крај памети. Послије се нашло људи, који су нас стали учити, да то није свеједно. Они су рекли да Срби морају најприје Србе помагати, јер и ти Срби помажу сваку српску ствар, а Жидови не само што не помажу, него и одмажу коликогод могу Србима. И ми смо сви стали пазити, гдје пазаримо. Сад многи и многи Србин не налијеће у жидовски дућан, не мислећи као муха без главе, него лијепо прије промисли, па иде Србину, ако га има, а нема ли га, он иде Словену ком, па онда текар Жидову, Мађару, Шваби. Зато ми вјерујемо, да ће и многи Срби адвокати послушати без икакве љутње неколико ријечи наших, које се односе на њихове послове, који се не тичу само њих, него и опће наше српске народне ствари. И адвокат мора живјети. То ми сви разумијемо. Он може заступати и бранити сваког, ко му се јави, осим гдје то закон забрањује. Он мора заступати и туђинце против Срба, као што и Србин трговац, и ратар и свако други своју робу продаје сваком. Нарочито сада, када се многи и многи не држе ријечи „свој своме", па воле и Жидову и Шваби адвокату дати, да их заступа, него Србину. Стога ми и нећемо говорити о том, гдје Србин адвокат заступа појединца Несрбина против појединца Србина. Ми то допуштамо. Било би боље, кад би се могло без тога. Али не може се и ми не летимо за немогућим. Али кад Србин адвокат заступа странце не као појединце против појединих Срба, него као дошљаке, који српским ратарима свима, читавом селу или крају хоће да одузму неко право, да Србе ратаре потисну с њихове дједовине, с огњишта, српском крви заливеног, онда ми морамо устати против тога из све снаге.

Ту се онда више не ради о приватном канцеларијском послу једног Србина адвоката, ту се ради о опћој српској народној ствари. Ту адвокатски посао задире у ствар народну, настаје сукоб између користи свију Срба и једног Србина адвоката. И у том сукобу мора адвокат узмакнути, ако хоће да остане Србин на дјелу, а не на пустој ријечи. Ми ћемо то разјаснити примјером: Једно српско село води парницу са странцима ради права паше. Странци хоће да то право отму Србима. Ту адвокат Србин не смије заступати странце против Срба, не смије им помоћи, да копају испод дједовског српског огњишта. Ми не кажемо, да ће Срби добити парницу тиме, што Србин адвокат неће заступати странце. Срби ће свеједно можда изгубити парницу. Али неће изгубити нешто још важније: неће изгубити вјере у своју српску господу. Срби ратари неће се жалити овако: „Ето, упропасти нас наш човјек. По чему је он бољи од Жидова адвоката? По чему је он Србин кад ради о глави Србима? Па каква је разлика између српске и несрпске господе?" Кад овако нешто учини један српски господин, он поквари посао многој српској господи, која нису као он, која у сваком и најмањем послу гледају, је ли тај посао ма и најмање уперен против користи српског народа. Па ако јест, они тај посао неће да извршују. Али, послије оваква дјела једног Србина господина ратари српски губе вјеру у сваког господина, па и оног, који у свему пази, да народ ни с чим не оштети. А то нам големо смета у нашим народним пословима. Јер ратар не може без господе напријед право, без оних који су више учили и више знаду. Па изгуби ли вјеру у њих, ко ће га упућивати и водити у стварима, које он сам не разумије? Дакле, гдје се не ради о појединцима Србима и туђинцима, него гдје се ради о насртају туђинаца на права заједничка читавих српских група (више Срба), па били то засеоци, села или читави крајеви српски, ту Србин адвокат не смије заступати туђинце, јер другачије није Србин и нема права да припада једној странци, која се зове народна. Ми то велимо отворено српским адвокатима и молимо их, да у оваквим стварима пазе на своју српску дужност и размисле добро, прије него се прихвате сличног посла. Повод, да ово пишемо, дао нам је један сличан случај из Сријема, А јамачно их има и више. А.