Srpsko kolo

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 7.

Пролили српску крв. Неки ратари самосталци из Каменице дошли су били 29. маја у Карловце, да виде отворење српског сабора. Кад су се враћали кући у вече, дочекају их каменички радикали под предвођењем Владе Савића, бившег радикалског кандидата за државни сабор, зауставе им кола и избоду их ножевима. Убодени су: Стева Вишњички дваред у руку и дваред у прса; Вића Вишњички у трбух; Здравко Вишњички у леђа. Изаћи ће им на нос крв братска. Нека не мисле да ће српски народ заборавити на ово недјело. Нису сви Срби као Јаша Томић, од ког су и научили, да боду своју браћу. Помиловани Срби у Босни и Херцеговини. Краљ је, приликом свог боравка у Босни помиловао 200 осуђеника. Међу овима су и сви Срби из Гацког и Тузле, који су били суђени на много година робије ради велеиздаје. Митрополит Летица захвалио је краљу на овом помиловању. Краљ је казао, како се нада, да ће од сад бити све боље. Босна и Херцеговина краљевина. Било се почело говорити, да ће Босна и Херцеговина бити проглашене за краљевину приликом краљева доласка у Босну. Оне су и у старо доба биле краљевина. Али то се није догодило. „Застава" непрестано грди самосталце, што су склогшли споразум са баном Томашићем и министром предсједником Куеном зато, да се отресемо Рауха и да добијемо проширење изборног права. Мислио би човјек, да су ти радикали страшни противници Куенови. А сад су у Угарској радикали свуда листом гласали за Куенове кандидате. Борба лротив клеринализма. Већ од неколико дана у Загребу се води читава борба против језуита и клерикалаца. Двије скупштине слободних, народних људи већ су одржане, а оба пута су клерикалци извукли батина. Ускоро ће се одржати и трећа скупштина, на којој ће се установити одређен план за сузбијање те куге у народу. Нашим ратарима је тешко разумјети ту борбу наше католичке браће, јер код нас није тако. Наши свјештеници су људи из наше средине, с нама живе и с нама се заједно муче. Али у католика је то другачије. Код њих постоје сијасет некаквих друштава, које под разним фирмама, као што је *Срце Исусово" итд. измамљују од народа новац. Ето прије неколико дана су покупили од школске дјеце шест хиљада круна за некакву свилену заставу Папи (то је њихов поглавар цркве), који има више новаца и од самога цара!

Народно здравље. Срдобоља. Срдобоља долази у свако доба старости. Срдобоља је врло опасна болест. Наш свет умире од срдобоље у великом броју. Томе је највише узрок, што наш свет сматра ту болест у почетку као нешто олако — мали пролив — трбобоља. Он се лечи више бапски, не сматра је као прилепчиву и лекару се доцне јавља. Па и кад се јави ретко ко да тачно и до краја испуни сва лекарска наређења. Срдобоља се најчешће преноси додиром свих оних ствари, које је неки болесник употребљавао. Најзаразнији је измет болесников и и све што се њиме загади, као: рубље, посуђе и остало. Вода се најлакше загади тим кужним клицама било да измет у исту доспе прањем нечистог рубља или судова, или да се избаци измет у околину. Кад се ко зарази срдобољом, први знаци побољевања појаве се одмах после неколико дана. Тако, болесник осећа главобољу, кад-што повраћа, изгуби прохтев за јело, добије ватру, што је најглавније добије болове у трбуху а нарочито у „маком трбуху" и тера га често четири до пет пута напоље и то житко. Болови у трбуху постају све већи и чешћи. Болесник јако жедни, а уста му се непрестано суше. „На поље" тера га све чешће и чешће по 20, 30 па и 60 пута дневно. При сваком избацивању измета болесник осећа велике болове у чмару, и „да му је, да непрекидно чучи". Али поред свега тога избаци врло мало измета а кад-што ни мало. Измет је у почетку житак „као вода"; доцније љигав и пун слузи, по којој има црвених кончича. Тежи болесници избацују измет са свим црне боје — крвав, што значи, да је каква гризлица дубоко задрла у црево. Услед тих болова болесник јако ослаби, „исцеди се", малакше а остане само кожа и кости. Тако стање траје за једну до једну и по недељу дана. Од тада отпочнеда је болеснику све лакше. Болови су мањи и ређи: ређе га тера на поље; измет више није крвав, а слузи има све мање, те тако поступно болесних оздрави у другој недељи боловања. Код тешких болесника, као и код оних, који се не лече и не негују, срдобоља може да траје по неколико месеци па и годину дана. Тако описани ток болести не јавља се код свију лица подједнака. То се мења по јачини заразе, према неги и лечењу оболелог. Као код свију заразних болести, тако и код срдобоље потребно је: да се зараза [што пре угуши и да се оболели на времо лечи и